Kustos je reč latinskog porekla, proistekla od glagola curare, što znači – čuvati, brinuti se i nastale imenice custos, što se prevodi kao – čuvar, odnosno nadzornik. Kustos predstavlja osobu koja uređuje, obrađuje i obnavlja određene zbirke umetničkih i drugih dela u muzejima (u zavisnosti od tipa muzeja). U Hrvatskoj se kustosom nazivaju i osobe koje obavljaju nadzor nad katedralom (tzv. kanonik). Harald Zeman se smatra jednim od pionira kustoskog profila savremenog doba.
Kustos je čuvar kulturnog nasleđa (muzeja, istorijskih arhiva, umetničkih galerija i sličnih institucija). On je odgovoran za celokupnu zbirku institucije u kojoj radi (prikuplja, organizuje, promoviše i isražuje građu; izrađuje kataloge za svrhe izložbi, usko sarađuje i sa preparatorima i restauratorima itd.). Građa o kojoj kustos vodi brigu obuhvata umetnička dela (slike, grafike, crteže, skulpture), arhivsku građu (knjige, spise i dokumenta), kolekcionarske predmete (stari novac, poštanske marke i sl.), arheološke predmete, pronalaske i naučne predmete itd. Kustos može imati i poziciju rukovodioca muzeja, a jedino što se naglašava je to da svaki muzej mora imati bar jednog kustosa. Što se obrazovanja kustosa tiče, oni moraju imati visoko akademsko zvanje, najčešće završen Filozofski fakultet, smer muzeologije, ali se u ovu struku uključuju i diplomirani istoričari, istoričari umetnosti, arheolozi i ostali stručnjaci iz sličnih oblasti.
Muzej u osnovi predstavlja tzv. sponu između sadašnjosti i budućnosti, a predmeti koje sadrži govore o raznim promenama koje su se dogodile u prošlosti. Obzirom na to da se muzeji razlikuju prema tipu građe koje poseduju, postoje više vrsta različitih tipova muzeja – muzeji vezani za nauku, umetnost, istoriju, kulturu, tehologiju, muziku, arheologiju itd. Kustosi koji rade u specijalizovanim muzejima orijentisani su na određenu oblast, u zavisnosti od građe koju muzej poseduje.
Veoma važnu ulogu u muzejima imaju i preparatori i restauratori, usko vezani i za poslove kustosa muzeja i međusobnu saradnju. Preparatori su uglavnom radnici metalske struke ili osobe koje su završile školu primenjene umetnosti. Njihov zadatak je da održavaju predmete, što obuhvata premazivanje, lakiranje, čišćenje predmeta, manje zahvate popravki oštećenih delova predmeta itd. Restauratori vrše rekonstrukciju i dograđivanje određenih oštećenih delova predmeta, na osnovu čega se i dolazi do zaključka da je rad kustosa, restauratora i preparatora uglavnom timski rad, usko povezan.
Vođenje celokupne muzejske dokumentacije podrazumeva katalogiziranje muzejske građe, što važi za trajni postupak vrednovanja muzejskih predmeta, njihove obrade i beleženje podataka o predmetima. U ovaj postupak je pored muzejskog dokumentariste uključen u velikoj meri i kustos muzeja. U opise posla kustosa jedne institucije se uključuje dosta kriterijuma, a u najvećoj meri se naglašava zainteresovanost za kulturu, istoriju, umetnost i slično. Kustosi, između ostalog popisuju sve predmete muzeja, takođe ih i rashoduju po potrebi, bave se prikupljanjem novih predmeta, procenjuju njihovu vredenost, autentičnost i socijalnu i kulturnu važnost. Izrađuju i propagadni materijal (informativne letke, prospekte i kataloge), što uključuje i neizostavan kontakt sa medijima ili pojedincima. Kustosi prate aukcije, sarađuju sa galerijama i antikvarnicama. Oni moraju imati prednost metodike u radu, da poseduju dobre retoričke i organizatorske veštine, a naročito se pridaje važnosti da imaju „smisla za detalje“.
