Termin kijamet je dosta zastupljen na našem govornom području, još od vremena turske vladavine. Obzirom na to da je dosta reči iz tog vremena preuzeto iz turskog jezika i ovaj termin se odomaćio, te prešao i u srpski jezik. Naime, kijamet je pojam arapskog / turskog porekla, nastao od arapske reči qiyama, odnosno turske reči kiyamet, a označava: nepogodu, vejavicu, nevreme sa snegom, snažnu oluju sa velikom količinom padavina (grada, kiše, sneg i svega onog što prati zimski vremenski period).
Kijamet prema definiciji podrazumeva vremensku nepogodu koja se sastoji od velikih količina atmosferskih padavina, uz snažne oluje, koja stvara lošu vidljivost na putevima i slično.
Kijameti se javljaju najčešće u zimskom periodu, dok se tokom letnjih meseci uopšte ne javljaju, jer su tada više temperature vazduha.
Pored pomenutog značenja, pojam kijameta se vezuje i za zlo, preobražaj, a može se koristiti i kao sinonim za smak sveta i apokalipsu. Ovakvo tumačenje kijameta, koje se odnosi na smak sveta, odnosno apokalipsu se najviše koristi u religiji, naročito kod muslimana, odnosno u islamu.
Verovanje u islamu je da kijamet predstavlja proživljavanje ljudi na Sudnji dan, bez obzira da li su bili muslimani ili ne.
U Kuranu, kijamet se vezuje za tzv. vaskrsenje i ova sveta knjiga na više mesta govori o Sudnjem danu. Pominje se da će baš tog dana doći do velikog zemljotresa, brda će postati rastavljena, Sunce će stati, Mesec će nestati, zvezde će se ugasiti itd.
Po Kuranu kijamet se odvija iz nekoliko delova. Prevashodno će nastupiti uništenje svega što postoji, kao i uništenje svih živih bića. Nakon toga sledi proživljavanje, a zatim suđenje ljudima za dela koja su činili tokom svog života. Svi oni ljudi koji su činili dobra dela otići će u raj (dženat), a svi oni koji su činili zlo, biće kažnjeni, jer će otići u pakao (džehenem).
