Šta znači pojam korespondencija

Reč korespodencija je latinskog porekla, potekla od latinske reči correspodentia, sa značenjem – odgovor na pismo, pisanje pisama, prepiska, dopisivanje, odnosno podudaranje – slaganje i slično. Korespondent je lice koje vodi prepisku, koje prima- šalje pisma, koje se dopisuje sa nekim.

Osnovne vrste korespondencije su:

  • privatna korespondencija
  • poslovna korespondencija
  • službena korespondencija

Privatna korespondencija podrazumeva pismenu komunikaciju unutar kruga lica povezanih privatnim tj. ličnim vezama (korespodencija između članova porodice i drugih srodnika kao i između prijatelja). Sam način korespondencije određen je vrstom ličnih odnosa u smislu stepena bliskosti učesnika. Iako se kod ovog vida komunikacije, po pravilu, koristi neformalan (ili, bar, neformalniji) stil obraćanja, pravilo je da treba poštovati osnovna pravopisna pravila i koristiti intonaciju u granicama koje propisuju osnovna pravila pristojnosti. Poslovna korespondencija je vrsta korespondencije koja se odvija unutar odnosno između privrednih subjekata, bez obzira na oblik svojine (javna ili privatna). Službena korespondencija je vid korespondencije između organa državne uprave i drugih državnih organa – diplomatskih, konzularnih, pravosudnih, sudskih i ostalih.

Poslovna korespondencija je ključni deo poslovnih komunikacija jer obuhvata kompletnu prepisku između poslovnih partnera. U savremenim uslovima, značaj poslovne korespondencije je izuzetno veliki, naročito u pojedinim privrednim aktivnostima, poput trgovine, posebno u uslovima kada su poslovni partneri prostorno udaljeni. Zbog iznetog, od značaja je i formalan način poslovne komunikacije. Postoji nekoliko tipova odnosno formi – načina poslovnog obraćanja, od kojih su najzastupljeniji – američka, tzv. „blok“ forma; evropska tzv. „svečana“ forma, „zupčasta“ forma i „kombinovana“ odnosno modifikovana forma.

Savremena poslovna komunikacija podrazumeva i obavezno poštovanje propisanih standarda u domenu grafičkog dizajna i same forme poslovnog pisma, sa posebnim specifičnostima u oblasti elektronskih komunikacija. Tako su utvrđeni obavezni elementi poslovnog e – mail, način oslovljavanja, izražavanja stavova, pozdravljanja, potpisivanja i drugih važnih aspekata ovog vida komunikacije.

Bez obzira o kom vidu korespondencije se radi, jako je važno poznavanje čistog književnog jezika, bez upotrebe žargonske terminologije, kao i poznavanje pravopisnih pravila.

Teorija korespondentnosti (adekvatnosti, klasična teorija istine), je na stanovištu da je istina u korespondenciji, tj. podudaranju između sadržaja našeg mišljenja sa onim što je stvarno – „Adequatio intelectus et rei“ – „Misao je adekvatna stvarima“. Na primer, ako je nešto kuća i mi mislimo da je kuća, onda je to istina. Klasičnu teoriju istine definisao je Aristotel: “Istina je reći o onom što jeste da jeste, a o onom što nije da nije. Neistina je reći o onom što jeste da nije, a o onom što nije da jeste“. Ova teorija je imala svoje pristalice i u srednjem, ali i novom veku. Kroz  tzv. teoriju odraza, delimično su je zastupali i marksisti u XX veku. Nedostaci teorije korespondencije su posebno izraženi u situacijjama kada se mora zaključivati ne na osnovu čulnog opažanja, očiglednosti ili opšteg slaganja većine, već je neophodno sprovesti složeno istraživanje.


Sponzorisano:

Slične definicije