Varijabla je pojam francuskog porekla, nastao od francuske reči variable, a predstavlja promenljivu veličinu ili osobinu, kao i podeljak koji pokazuje promenljivo vreme. Sam pojam se najviše upotrebljava u matematici i informatici, a prisutan je i u statistici i nekim od društvenih nauka (na primer – psihologiji)..
Matematika varijablu vezuje za promenljivu veličinu (matematičku) neke funkcije. U slučaju da se “x” pridruži vrednosti 2, dobija se varijabla – “x2”. Kada se radi o programiranju, ovakvi znakovi se koriste kako bi se informacije pridružile određenoj oznaci ili skupu oznaka, a i da bi se ti isti podaci mogli više puta koristiti. Varijabla u matematici predstavlja veličinu označenu simbolom koji može da se zameni bilo kojim članom jednog skupa. Varijabla u informatici, tj. programiranju predstavlja imenovanu memorijsku lokaciju koja je u skladu sa skladištenjem određenog podatka. U programiranju, varijabla nije apstraktan pojam, već u svakom momentu izvršenja programa sadrži tačno određenu vrednost, koja je konkretna i koja se u svakom momentu može zameniti drugom.
Kod društvenih nauka, varijable se posmatraju na malo drugačiji način, u odnosu na različit objekat istraživanja. Naime, varijable se u društvenim naukama definišu kao osobine objekta istraživanja, te su ovde varijable i zamenice za atribute, obeležja, svojstva i karakteristike. Važno je istaći da se objekti istraživanja razlikuju po svim svojim osobinama, da bi postale varijable. U psihologiji, varijabla predstavlja klasu pojava ili osobina koje su promenljive i pojavljuju se u najmanje dva modaliteta.
Varijable u društvenim naukama mogu biti i zavisne i nezavisne varijable. Zavisne varijable predstavljaju pojave koje se trudimo da upoznamo, a zavise od nezavisnih varijabli, pomoću kojih se objašnjavaju zavisne varijable. Takođe, varijable se mogu razlikovati prema različitim kriterijumima. Tako da postoje i kategoričke i numeričke varijable.
Kategoričke (kvalitativne) varijable se sastoje od podataka koji su kategorisani u grupe ili poređani po veličini. Kategorički podaci izdvajaju ispitanike u precizno razgraničene grupe po određenoj osobini, odnosno karakteristici.
Numeričke (kvantitativne) varijable se sastoje od podataka koji nastaju kao rezultat merenja ili prebrojavanja. Prema kriterijumu vrednosti, varijable mogu biti – diskretne i kontinuirane varijable. Diskretne varijable su one varijable koje imaju određeni skup vrednosti koje su međusobno razdvojene (pol, nacionalnost i sl.).
Kontinuirane varijable su one varijable koje imaju bilo koju vrednost u okviru ranga koji predstavlja limit te promenljive (visina, težina, vreme i sl.).
Prema kriterijumu nivoa merenja, varijable mogu biti – nominalne, ordinalne, intervalne i racio varijable.
Nominalne varijable su one varijable u kojima se podaci grupišu kategorije, koje se dalje mogu poređati prema veličini. U nominalne varijable su pol, nacionalna pripadnost, regionalna pripadnost, bračni status i sl.). Ordinalne varijable su one varijable kod kojih se zna relativni položaj svakog pojedinog slučaja u odnosu na sve ostale. Intervalne varijable su one varijable kojima se može iskazati razlika između dve vrednosti brojem, s’ tim što ne predstavljaju i njihovu relativnu razliku. Racio varijable su one varijable koje iskazuju razliku između dve vrednosti brojem i ona predstavlja stvarnu razliku.
Suprotan pojmu varijable su konstante, u kojima se objekti istraživanja ne razlikuju i koje predstavljaju osobine koje su iste. U konstante spadaju, na primer – telesna težina, interesovanja, dužina kose, kao i broj dana u nedelji, broj meseci u godini, broj sati u danu i slično.
Naučna istraživanja nastoje da otkriju i objasne odnose među varijablama, s’ obzirom na to da se istraživanje može definisati kao skup postupaka čiji je cilj da otkriju, opišu i objasne odnose među varijablama. Varijable zauzimaju veoma važno mesto u svakom delu složenog procesa naučnog istraživanja.
