Utilitarizam

Utilitarizam je termin latinskog porekla, nastao od latinske reči utilis, što u prevodu znači – koristan. Utilitarizam predstavlja pravnu, socijalnu, etičku, psihološku i ekonomsku teoriju, koja ističe korisnost u ponašanju ljudi i obeležava je kao vrhunsku vrednost, pri čemu ostavlja po strani sve moralne i druge vrednosti. Utilitarizam, takođe, predstavlja i etički pravac koji vrši promociju teze, da je svrha ljudskog delovanja korist i blagostanje. Prema ovoj činjenici, razlikuje se individualni utilitarizam, koji se odnosi na pojedinca i socijalni utilitarizam, koji se odnosi na celinu. Suprotan od utilitarizma je egoizam, u kome je pojedinačni interes iznad opšteg interesa.

U normativnoj etici, utilitarizam predstavlja tradiciju nastalu od ideoloških shvatanja iz kasnog XVIII i XIX veka, od strane engleskih filozofa i ekonomista – Džemerija Bentama (1748 – 1832) i Džona Stjuarta Mila (1806 – 1883). Ova dva filozofa se smatraju i za predstavnike i osnivače utilitarizma kao etičkog sistema. Njihovo polazno shvatanje je bilo to da je jedna akcija prava i ispravna samo ukoliko ima svrhu dostizanja sreće, a pogrešna ukoliko ne izazove sreću. Pored Bentama i Mila, veliki doprinos utilitarizmu dao je i britanski filozof Henri Sidzvik. Poznati teoretičari utilitarizma XX veka bili su, između ostalih i – Džordž Edvard Mur, Džon Harsani, Ričard Marvin Her, Smart, Grifini, Peti i drugi.

U svakodnevnom govoru, utilitarizam se odnosi na društvenu praksu maksimizacije proizvodnje dobara, kao i razvoja potrošačkog društva i psihologije, bez obzira na to kakve će biti posledice na psihofizičko zdravlje stanovništva ili ekološku sredinu.

U pravnoj nauci, utilitarizam predstavlja shvatanje koje ima za cilj da zaštiti samo pojedine interese, a ne i da ide ka tome da se ostvari neka uzvišenija pravda. Za glavnog predstavnika utilitarizma u oblasti prava, smatra se Rudolf Jering.

Etika, kao i utilitarizam ima za cilj da se postigne najveća sreća najvećeg broja ljudi i utilitaristi koji slede stavove Bentama i Mila prihvataju ovakve etičke stavove. Na ovakav način se pravdaju i stavovi o jednakoj slobodi za sve, sa tvrdnjama da se oni isto tako vode ka najvećoj sreći za sve. Danas, većina savremenih autora brani utilitarističko stanovište putem analize logičkih naznaka.