Tucindan

Tucindan je pravoslavni narodni praznik, koji pada dva dana pred Božić – praznik rođenja Hrista, i praznuje se svake godine 05. januara. Tog dana se kolje i sprema tzv. pečenica (prase ili jagnje), koje se služi i iznosi na porodičnu trpezu za Božić.

Ime „Tucindan“ je nastalo upravo zbog samog čina spremanja pomenute pečenice. Naime, prase ili jagnje se udaralo delom sekire, te se tako onesvešćeno klalo i redilo. U nekim krajevima su se umesto praseta ili jagnjeta spremale i redile kokoške, guske, ćurke ili patke. Međutim, u mnogim krajevima se izbegavalo spremanje pernatih životinja, jer se verovalo da su one simbol nesloge u kući. Veruje se da običaj oko klanja pečenice datira još od starih vremena i da se vezuje za „žrtvoprinošenje“. Crkva ga je prihvatila i blagoslovila, najviše iz razloga, što posle Božićnog posta (koji traje šest nedelja i tokom zime), čovekovom organizmu treba jača hrana. Po narodnom verovanju, na Tucindan je zabranjeno tući decu, jer će onda tokom čitave godine biti nevaljala i neposlušna. Međutim, u nekim delovima severnog Banata, roditelji simbolično tuku svoju decu na Tucindan, uz verovanje, pak, da će tokom godine biti vredna, dobra i poslušna.

Pečenica je među narodom nazvana još i „božićnjara“, jer je namenjena da se jede na dan Božića, obzirom da se na Badnji dan jede posna hrana. Od Tucindana se počinje spremanje i čišćenje kuće pred Božić, skupljaju se suve šljive, smokve, orasi, bombone, kovani novčići. Sve se to stavlja u sito, koje domaćica na Badnje veče baca po kući kao simbol dobrobiti domaćinstva i zdravlja ukućana. Prema verovanju se, takođe, za Tucindan ne valja ništa davati iz kuće, a i dugovi ukoliko postoje, trebali bi se vratiti do Božića, da domaćin ne bi dugovao i bio dužan čitave godine. U pojedinim krajevima se na Tucindan večerava na podu, gde domaćin mora sedeti okrenut ka istoku. Na trpezu se prvo postavljaju so i beli luk, a zatim ostala posna hrana. Sama pečenica se samo redi i priprema na Tucindan, peče se sutradan (na Badnji dan), a u kuću se unosi na Badnje veče, dok se jede na sam dan Božića.

U crkvenom pravoslavnom kalendaru, 5. januara se praznuje i Sv. Naum Ohridski. Ovaj svetac je bio učenik Svetih Ćirila i Metodija i sarađivao je i sa apostolima slovenskim. Potiče iz okoline Soluna, a proslavio se čudotvornim moćima, putujući u Rim, gde se i proslavio. Po povratku iz Rima, ostao je da živi na Ohridskom jezeru. Na južnoj obali jezera je osnovao manastir, koji i danas krasi obalu jezera i nosi njegovo ime. Upokojio se u prvoj polovini 10. veka, a važio je mudrog učitelja, predvodnika monaha, čudotvorca i duhovnika.


Sponzorisano:

Slične definicije