Trivijalno i trivijalnost

Trivijalno (trivijalnost) predstavlja termin latinskog porekla, koji potiče od latinske reči trivialis, što u prevodu znači – obično, odnosno – “mesto gde se susreću tri puta”. Pored ovog generalnog značenja, termin trivijalno označava i nešto što je nebitno, banalno, neoriginalno, beznačajno, neprimetno, nekvalitetno, prazno i sl… npr. trivijalan problem je u stvari jednostavan ili beznačajan problem.

Ovaj termin je u uskoj vezi sa, takođe, latinskim terminom trivium, koji je označavao najniži stepen obuke u zapadnjačkim školama u godinama srednjeg veka. Pomenuti trivium je nastavljao quadrivium, a skupa su činili sedam slobodnih veština. Filozof i teolog Boecije je tih sedam slobodnih veština podelio na pomenute dve grupe, od kojih se trivium sastojao od gramatike, retorike i dijalekta, a quadrivium se sastojao od geometrije, aritmetike, astronomije i muzike.

Trivijalno se može tumačiti i kao stav koji se tiče samo površine određenih pojava, a ne uzroka, odnosno, stav koji ne pravi razliku između onoga što je bitno i onoga što nije bitno. Takođe, može se reći da trivijalnost proističe iz ravnodušnosti, nezainteresovanosti, obamrlosti i slično.

U književnosti, trivijalno je nešto što je previše prazno, što ne sadrži kvalitetno izražavanje, kome nedostaju lepota reči, misli i mašte. Generalno, opisuje prazninu i nebitnost određenog književnog dela, u nekim slučajevima književna dela se mogu nazvati trivijalnim, jer u sebi sadrže primese prostakluka, otrcanosti, banalnosti i slično. Trivijalna književnost se smatra za nekvalitetno štivo, koje se objavljuje uglavnom u komercijalne svrhe i koje nema nikakvu književnu težinu i vrednost. Kod osoba i njihovih karaktera, trivijalnost se opisuje kao prostota u ponašanju, načinu izražavanja, celokupnom nastupu i sl. U matematici je zastupljen termin – “trivijalno rešenje” i ono predstavlja rešenje sistema jednačnina, u kome je samo rešenje jednačine (za svaku jednačinu) jednako broju nula.

Termin “trivijalno” za sobom nosi i mnoštvo sinonima, među kojima su sledeći: istolikost, svakidašnjost, nemaštovitost, uniformisanost, beznačajnost, uobičajenost, stereotip, neoriginalnost, banalnost, koještarija, nenadahnutost, prosečnost, otrcanost itd.