Termin “tet-a-tet” je francuskog porekla i u doslovnom, bukvalnom prevodu, znači – “glavom u glavu”. Ova kovanica ima mnogostruka značenja, u koja spadaju: poverljiv razgovor – licem u lice, razgovor nasamo, u “četiri oka”, tajni sastanak, al i – pribor za jelo, za dve osobe; kanabe sa dva sedišta koje omogućava razgovor dve osobe licem u lice i slično
Imajući u vidu suštinsko značenje ovog izraza, njegova upotreba, u svakodnevnoj, kako privatnoj, tako i javno – pravnoj komunikaciji je dosta česta i ima joj mesta kad god se želi apostrofirati poverljivost ostvarene komunikacije.
Tako se, ne retko, u međunarodnoj politici i diplomatiji kao jednoj od najvažnijih poluga te politike, ova kovanica koristi da bi se označila važnost i kompleksnost neke teme, koja je predmet razgovora na nivou najviših državnih zvaničnika.
Ovo pravilo važi ne samo u okviru bilateralnih odnosa, kao i u odnosu na tzv. lokalne političke teme – čak i rešenjima iz nadležnosti Generalne skupštine i Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija, Evropske Unije (problem bregzita Velike Britanije, blisko – istočni problem, sirijska kriza, otcepljenje Katalonije i mnogi drugi primeri čije je rešenje od neprocenjivog značaja za svetski mir), vrlo često prethodi diplomatska aktivnost po principu “tet-a-tet”.
Ovakvi razgovori najčešće rezultiraju zajedničkim usaglašenim saopštenjem o postignutim rezultatima, ali, neretko, izdaju se i odvojena saopštenja za javnost u kojima svaki od aktera iznosi svoju percepciju pregovora i eventualnih odluka
