Tercijar

Tercijar je pojam latinskog porekla, koji potiče od latinske reči tertius, što znači – treći, a podrazumeva period u razvitku Zemlje, odnosno novo doba u kome su kontinenti počeli dobijati svoj sadašnji izgled i doba u kome je stvoren najveći deo mrkog uglja. Takođe, termin – “tercijaran” se koristi u svakodnevnoj upotrebi, kada se opisuje određena osoba koja je na trećem mestu, odnosno treći po redu.

Tercijar obuhvata period od izumiranja dinosaurusa (od pre oko 65 miliona godina) do početka ledenog doba (od oko pre 1,8 milona godina). Geologija, tercijarni period smatra jednim od svojih glavnih delova, a sam termin je u geologiju uveo italijanski geolog Đovani Arduino.

Geološka vremenska hronologija je, po Đovaniju, bila sastavljena od sledećih perioda: prvi (osnovni), drugi, treći i četvrti (kvartar) period. Ovakva podela se odnosila samo na teritorije severne Italije, gde je Đovani Arduino radio i nije se primenjivala na celu planetu. 1828. godine, Čarls Lajel je tercijar uvrstio u svoju klasifikaciju i podeli ga na četiri epohe prema učešću u procentima fosila mekušaca koji su pronađeni u stratumima. Te epohe je nazvao grčkim imenima: eocen, miocen, stariji pliocen i mlađi pliocen. Međutim, ova podela se takođe nije pokazala merodavna za čitavu planet, te je zbog toga prestao da se koristi princip korišćenja fosila mekušaca za podelu na epohe.

Tercijar je sastavljen od stadijuma u razvoju sisara i bio je od velikog značaja za razvoj sisara, koji su na početku tercijara zamenili reptile, tada najdominantnije životinje. Na samom početku tercijara određeni tipovi ptica, riba, vodozemaca i beskičmenjaka su bili već prisutni, kao i određene vrste cvetnih biljaka koje su evoluirale. U ovom period se javljaju najraniji preci čoveka: prokonzul (Proconsul, lat,) i australopitekus (Australopithecus, lat.).

Što se geoloških događaja tiče, tektonske aktivnosti su se nastavile, iz razloga što se Gonwanaland podelila, a Indija se sudarila sa evroazijskom pločom. Južna i Severna Amerika su se spojile krajem ovog perioda. Često su se dešavale vulkanske erupcije, a Antarktik se kretao ka Južnom polu, gde je i danas. Klima se u ovom periodu lagano hladila da bi na kraju perioda završila teškim zamrzavanjem.