Teleks

Teleks (teletypewriter, engl.) je termin grčkog porekla, nastao od grčke reči tēle, što u prevodu znači – na daljinu, dok se na našem području prevodi i kao – teleprinter (aparat za pisanje na daljinu). Teleks predstavlja vest koja je poslata ili primljena preko teleprintera, a sastoji se od uređaja za slanje, koji sadrži tastaturu i uređaja za prijem, s’ tim što su oba ova dela sa aparata međusobno povezana telefonskom vezom.

U slučaju da su ovakvi aparati međusobno povezani radio vezom, nazivaju se – radioteleprinteri. Takođe, i prenesena pisana poruka može se kategorisati kao teleks.

Prvi teleks aparati su se pojavili zvanično u XX veku, i oni su telefonske signale automatski pretvarali u pisana slova na papiru. Kasnije su se pojavili i telefeto aparati (koji su prenosili sliku), a nakon njih i lefaks uređaji.

Kada je reč o telegrafima, oni svoje oblike pokazuju u obliku posebnog sistema signala, koji su se pojavili u starim civilizacijama i tada su se upotrebljavali dimni signali ili vatreni signali, sa ciljem da prenose određene poruke. Kako se nauka razvijala, XVIII vek karakteriše izum semafora (sa signalizacijom), a XIX vek karaketriše izum modernog telegrafa – elektromagnetni telegraf. Krajem XIX veka su se koristili radio telegrafi, pa zatim i teleprinteri.

Savremeno doba karakteriše upotreba interneta i slanja poruka preko IT mreža, a to sve spada u telegrafske sisteme.

Teleksi su razvili seriju pronalazaka od strane velikog broja inžinjera, među kojima su bili i: Semjuel Morze (1791 – 1872), Aleksandar Bein (1810 – 1877), Dejvid Edvard Hjuz (1831 – 1900), Emil Bandot, Donald Murai, Čarls L. Krum itd. Semjel Morze je 1835. godine izumeo snimanje putem telegrafa, a 1841. godine, Aleksandar Bein je izumeo štamparski telegraf. 1874. godine u Francuskoj, Emil Bandot izumeo je sistem “pomoću pet jedinica šifriranja”, koji je u Francuskoj počeo da se koristi 1877. godine. Zahvaljujući teleksima, razvila se javna telegrafska služba – “Telex”, skraćenica od “Teleprinter Exchange”