Stakato (staccato, ital.) je pojam italijanskog porekla, nastao od italijanske reči staccarsi, koja u bukvalnom prevodu znači – odvojeno, pekinuto, odrezano. Pojam se najčešće upotrebljava u muzici, odnosno za muzičku artikulaciju u kojoj se trajanje tona skraćuje.
Na osnovu pomenutog, stakato podrazumeva muzičku artikulaciju pri kojoj se pravo trajanje određenog tona skraćuje, a takođe predstavlja i način na koji se izvode tonovi pri sviranju određenog muzičkog instrumenta ili pri samom pevanju. Na osnovu tehnike izvođenja stakata, nastala je posebna muzička tehnika pod istim nazivom – “stakato”, koja prezentuje oštrije trilere. Suprotan stakatu je legato, koji predstavlja muzičku artikulaciju bez skraćivanja i u kojoj se note izvode bez prekida i mirno.
Kada se pišu note, stakato se obeležava okruglom tačkom iznad glave note naspram njenog vrata. Pri sviranju muzičkog instrumenta ili pri pevanju, ta tačka znači da se svaki ton izvodi odvojeno, odnosno upola kraće od napisane notne vrednosti.
U toku sviranja stakata koristi se kratko sviranje nota što dovodi do tzv. brzog kucanja po dirkama. To kucanje treba da bude odsečno sa ciljem postizanja odgovarajućeg tona. Stakato je često prisutan na našim područjima, u izvođenju narodnih kola.
