Oksimoron je pojam grčkog porekla, nastao od dve grčke reči: oksys, što u prevodu znači – oštar i reči moros, što u prevodu znači – lud, a u doslovnom prevodu označava – oštroumnu ludost. Ovaj termin se koristi u lingvistici i književnosti, i po svom obliku je stilska figura. Retorički rečeno, oksimoron predstavlja tzv. “duhovitu besmislicu”, odnosno koristi se opisivanje duhovite gluposti. Takođe, oksimoron, ustvari spaja dve nespojive i kontradiktorne reči ili dva nespojiva ili kontradiktorna pojma.
Prema definiciji, oksimoron je stilska figura, odnosno posebna vrsta antiteze (paradoksa), gde se spajanjem pojmova koji su protivrečni, stvara novi pojam. Ova stilska figura se najčešće koristi u opisivanju kompleksnih, odnosno racionalnih stanja i pripada stilskim figurama misli. Psihološki oksimoron ima svoj poseban oblik, koji je nazvan – sintestezija.
Ranije se oksimoron u jeziku dosta upotrebljavao, naročito u srednjovekovnoj književnosti, ali se javljao i kasnije, u novovekovnoj književnosti. Pisci, oksimoron koriste sa ciljem da istaknu i naglase određenu kontradiktornu misao. Kao stilska figura, oksimoron ima specifičnu jačinu u izražavanju i značenju, koja mora biti zapažena, i automatski se naglašava. Iako ima jednostavnu konstrukciju, na izgled, oksimoron govori mnogo i predstavlja ne tako jednostavnu stilsku figuru, jer spojiti dva nespojiva pojma da bi se nešto reklo ili predstavilo i tome dati težinu značenja, nije nimalo lako i zato se oksimoron uglavnom koristi u slučajevima kada se želi na nešto skrenuti pažnja.
U književnim delima, oksimoron se koristio i u davanju naslova istih, kao što je slučaj sa sledećim delima: “Cveće zla” (Šarl Bodler), “Živa smrt” (Antun Gustav Matoš), “Zimsko letovanje” (Vladan Desnica) i druga.
Za primere oksimorona izdvajaju se sledeći vezani pojmovi: rečito ćutanje, nemi glas, veronauka, hedonista cicija, siromašni bogataš, zimsko letovanje, živi mrtvak, prolazna večnost, mudra budala, skromna raskoš, malo mnogo, idealno loš, novi fosil, javna tajna, istinita bajka, pametna glupost, kraj beskraja, originalna kopija, siguran rizik, virtuelna stvarnost itd.