Diferencija (diferencijacija) je pojam latinskog porekla, nastao od latinske reči differentia, što u prevodu znači – različit, a podrazumeva svako razlikovanje, razdvajanje po raznim osnovama, razmimoilaženje u mišljenjima, stvaranje bilo kakvih razlika i slično.
Diferencija u sociologiji
U sociologiji, diferencija predstavlja razdvajanje prema pripadnosti različitim društvenim grupama. U ovoj oblasti, naime, diferencija se razlikuje na horizontalnu i vertikalnu društvenu diferenciju. Horizontalna društvena diferencija se odnosi na pripadnost određenih društvenih grupa prema demografskom kriterijumu (pol, starosno doba, nacionalna pripadnost i sl.) i ona je čest slučaj u savremenim demokratskim državama. Vertikalna društvena diferencija se odnosi na društveno – ekonomsku nejednakost individue i grupe prema stanju imovine, izvorima prihoda i zaposlenosti.
Diferencija u biologiji
Diferencija u biologiji predstavlja proces u okviru ontogenetskog razvoja, kojim se ćelija menja u morfološkom i fiziološkom smislu, čime se specijalizuje za obavljanje određene funkcije. Diferencijom se postiže raznovrsnost oblika, strukture i funkcije u svim živim sistemima. Odmicanjem procesa diferencije, ćelija se približava krajnjem obliku i gubi mnoge opšte osobine (između ostalog i sposobnost deobe), te postaje usko specijalizovana. Održavanje ćelija u diferenciranom stanju je moguće preko ćelijske memorije, čiji mehanizmi mogu biti:
- citoplazmatski,
- autokrini i
- nukleusni.
Pojam diferencije se sreće i u mnogim drugim oblastima, kao što su psihologija, politika, trgovina i ostale. U politici, diferencija predstavlja postupak izjašnjenja članova određene političke partije, odnosno – način da se vidi ko je na čijoj strani između stranaka. Termin “diferencijalna psihologija” predstavlja nauku koja se bavi razlikama u polu i sposobnostima pojedinca. U trgovini se pojavljuje dosta termina, vezanih za diferenciju, između ostalih i:
- diferencijalna carina – podrazumeva carinu koja se za robu iste vrste različito obračunava, sa ciljem pomaganja domaće trgovine;
- diferencijalni carinski sistem – u njemu se carinska pravila za uvozne i izvozne artikle za pojedine zemlje različito obračunavaju i regulišu;
- diferencijalni posao – predstavlja posao na berzi, u kojem se hartije od vrednosti ne izdaju, već samo primaju ili se nadoknađuje razlika;
- diferencijalno plaćanje – podrazumeva isplatu razlike pale vrednosti državnih akcija itd.
