Post restant je termin francuskog porekla, i nastao je od istog francuskog termina – „post restant“, što se prevodi kao – pismo; novčana uputnica; ili bilo koja slična poštanska pošiljka koja se ne nosi direktno primaocu na adresu, već primalac dolazi po pomenutu u odredišnu poštu, na poseban šalter za post restant pošiljke.
Podaci koji se popunjavaju kod slanja post restant pošiljke su sledeći: ime i prezime, odnosno naziv primaoca; oznaka „post restant“ ili „poste restante“; odredište; ulica i broj, naziv pošte i poštanski broj. Obavezna je naznaka „post restant“, kod adrese primaoca pošiljke. Post restant pošiljka se u većini pošti čuva najviše 30 dana od dana kada je pristigla u poštu odredišta, a primaoc je dužan da je podigne u navedenom roku od 30 dana, uz naplatu poštarine. Ovim načinom slanja nije moguće slati pošiljke tzv. brze pošte, lako kvarljivu robu, sudska pisma i predmete, pisma koja su vezana za bilo koji prekršajni postupak i hitne pošiljke. Kod isporuke u poslovnim prostorijama pošte, pošiljka se predaje primaocu ili licu koje je ovlašćeno, u sledećim slučajevima: kada su pošiljke označene oznakom – „post restant“; kada je primaocu uručen izveštaj o prispeću pošiljke, sa kojim dolazi na šalter pošte i preuzima pošiljku; kada su pošiljke adresovane na primaoca i kada su pošiljke adresovane na fizička lica, a u adresi primaoca imaju naziv korisnika poštanskog pregratka.
Ovaj način slanja pošiljke je postao jako popularan i često se primenjuje, iz razloga što primaocu pošiljke garantuje bezbednost, a uručiocu pošiljke (odredišnoj pošti) obezbeđuje, pored novčane naknade za plaćenu poštarinu i sigurnost da je pošiljka prispela direktno primaocu. U zavisnosti od osnovnih uslova i kriterijuma poslovanja pošti, koja se razlikuju od države do države, princip slanja i preuzimanja je svuda isti. Najbitnija oznaka na pomenutoj vrsti pošiljke (post restant pošiljci) mora biti naznaka – „post restant“, na osnovu koje službenici znaju proceduru kojom treba da se rukovode.
