Šta je sublimacija?

Sublimacija (sublimation, lat.) je termin latinskog porekla, nastao od latinske reči sublimare, što u prevodu znači – uzdignut, i generalno, ovaj termin podrazumeva – pretvarati se u nešto više, uzdignutije, uzvišenije, a u prenesenom značenju podrazumeva idealizovanje nekoga / nečega, tj. davanje uzvišenog izgleda nekome / nečemu.

Sublimacija u fizici i hemji

U fizici i hemiji, pojam sublimacije se upotrebljava za proces u kojem se čvrsta tela, pomoću zagrevanja, pretvaraju u paru, a hlađenjem ponovo pretvaraju u čvrsta tela. Uopšteno, radi se o prelasku određene materije iz jednog u drugo agregatno stanje. Sublimacija u ove dve nauke predstavlja jedan od faznih prelaza.

Supstance se (od ukupno četiri agregatna stanja), pri normalnom pritisku, na različitim temperaturama, nalaze u jednom od tri stanja. Prelazak iz čvrstog u gasovito stanje traži tečno međustanje, međutim kod sublimacije se ovo stanje ne javlja, jer supstance koje lako sublimiraju imaju visok napon pare, u normalnim uslovima. Aparatura i procesi za sublimaciju (u hemiji) se sastoje od: dovoda hladne vode, odvođenja hladne vode, vakuuma, posude za sublimaciju, supstance koja se kristalizuje, supstance koja sublimira i spoljnjeg zagrevanje. Postoji i prostiji način sublimacije i on se izvodi sa dva sahatna stakla, koja su iste veličine. Naime, između ta dva stakla se stavi papir za ceđenje (većeg prečnika) koji je po svojoj sredini izbušen. Izabrana supstanca se stavi na donje staklo, a oba stakla se štipaljkom pričvrste. Tada se donje staklo polako zagreva, a para supstance se u dodiru sa hladnom površinom sahatnog stakla pretvara u sitne kristale. Kod većih količina supstanci, one se prečišćavaju, tako što se umesto pomenutih sahatnih stakala koriste šolje od pocelana, epruvete, lončići i slično posuđe.

U laboratorijama se najčešće vrši sublimacija sumpora, joda i amonijum – hlorida. Jod i ugljen dioksid sublimiraju pri normalnim uslovima, gde suvi led CO2 u čvrstom stanju prelazi u gas bez topljenja.

Suprotan pojmu sublimacije je pojam desublimacije, koja podrazumeva prelaz iz plinovitog agregatnog stanja u čvrsto (na primer, nastajanje mraza hlađenjem zraka koji je zaštićen vodeno parom).

Sublimacija u psihologiji i psihijatriji

U psihologiji i psihijatriji, pojam sublimacije podrazumeva nesvesni odbrambeni mehanizam menjanja nagona (socijalno neprihvatljivih, instiktivnih ili primitivnih) u društveno prihvatljive nagone. Prema Fjordovoj definiciji, sublimacija predstavlja redirekciju seksualne želje (tzv. libida), koja teži ka ostvarenju viših ciljeva. Naime, energija koja je oslobođena pojavom seksualnog impulsa usmerava se ka stvaranju, kao na primer – umetničkih dela, sportskim dostignućima ili bilo kojom drugom socijalno prihvatljivom aktivnošću i cilju. Sublimacija omogućava određenoj osobi da se, reagujući na seksualnu frustraciju pri izboru nove socijalno prihvatljive aktivnosti zaštiti od bolesti. Primer ovakve vrste sublimacije može se naći u knjizi Majkla Gazanige i Toda Hedertona (“Psihijatrijska nauka: um, mozak i ponašanje”), u kojoj sadista postaje zubar ili hirurg. Fjord, pri tumačenju sublimacije, tvrdi da je ona jedna od najpozitivnijih i najzdravijih mehanizama odbrane.

Sublimacija u štampariji

Proces sublimacije se sreće i u štampariji i zove se – “sublimaciona štampa”. Sublimaciona štampa je vrsta štampe u kojoj boja (pod dejstvom toplote i pritiska) prelazi iz čvrstog u gasovito stanje, te prianja na željenju površinu koja je namenjena štampanju. Ovaj proces pripada hemijskom procesu, u kojem se slika na transfer papiru vezuje za polimere koji su na površini materijala, gde se slika prenosi. Među najčešće predmete na kojima se radi sublimaciona štampa spadaju: majice, šolje, čaše, plakete, maske za mobilne telefone i drugo. Najveći napredak u ovoj vrsti štampe je mogućnost štampanja na materijalima koji su 100 % pamučnog sastava. Neophodna aparatura za sublimacionu štampu se sastoji od: štampača, ketridža, sublimacione boje, transfer papira i termo prese.