Rotor levo. Stator desno. Foto: Zureks. CC BY-SA 3.0.
Stator (stator, nem. / status, lat.) predstavlja nepokretni deo električnih mašina (elektromotora, generator itd.), koji ne rotira, odnosno koji se ne pokreće. Suprotan statoru je rotor, deo mašine koji se pokreće, odnosno rotira. Stator električnih mašina se sastoji od kućišta (koja su napravljena od aluminijuma ili gvožđa), namotaja (koji su napravljeni od bakra) i magnetnog polja (koje je napravljeno od fromagnetnog lima). Pored ovoga, sastoji se i od prirubnica za učvršćivanje, da bi bio stabilan i statičan.
Stator ima za cilj da dovodi energiju (električnu energiju, paru, plin, vodu i sl.) rotoru, u kojem se pretvara u kinetičku energiju rotacije, a kasnije u pogonske strojeve. Unutrašnjost statora sadrži uzdužne žljebove na kojima se nalaze namotaji, za razliku od elektromotora istomerne struje, kod kojih se nalaze magnetni polovi. Za vreme proticanja struje kroz pomenute namotaje, u statoru se javlja magnetno polje. Stator, takođe preuzima energiju sa rotora i pretvara je u neki drugi oblik (električni generator, turbokompresor itd.). U statoru se stvara pobudni magnetni tok (Veber – jedinica “Wb”), koji može stvoriti stalni magnet ili elektromagnet. Stator se pravi u obliku šupljeg valjka (cilindra), od masivnog gvožđa i na njemu se nalaze magnetni polovi, na kojima su smešteni namotaji izolirane bakarne žice. Stator se nalazi u kućištu određene mašine, koje je uglavnom napravljeno od izlivenog gvožđa, dok kod mašina koje imaju manju snagu, kućište može biti napravljeeno od plastike ili sličnog slabijeg materijala. Magnetno pobudna sila i statorski fluks se stvara, kada se kroz namotaje statora propušta istomerna struja, čime i statorski fluks ostaje nepomičan. Što se tiče visine napona koji se indikuje u namotajima statora, ona zavisi od same jačine magnetnog toka, brzine obrtanja rotora i broja namotaja u samom statoru. Namotaji u statoru zadržavaju fazni pomak od 120 stepeni, pri čemu izlazne vrednosti napona (kod generatora) trebaju biti što bliži idealnoj sinusoidalnoj formi (sa što manje odstupanja).
Hlađenje električnih mašina se zasniva na spontanom otpuštanju toplote, preko kućišta mašine u okolinu. Ponekad, se ugrađuju i lopatice na osovinu rotora, radi brže cirkulacije zraka, kao i napravljena rebra na kućištu mašine, radi povećanja površine za prenos toplote i slično. Postoje i efikasniji sistemi za hlađenje namotaja statora i oni se sastoje od hladnjaka u kojem, veza za razmenu toplote može biti voda ili ulje.
