Sefte je pojam poreklom iz turskog jezika, a obzirom na to da su Turci vekovima bili i vladali našim prostorima, ovaj pojam se odomaćio i u srpskom jeziku, te se često može čuti. Pojam sefte generalno označava – prvi jutarnji pazar.
Naime, u Turskoj se veruje da prvi kupac koji dođe u trgovinu donosi sreću. On se obavezno cenka za željenu robu i dobija je po jeftinijoj ceni. Trgovac u tom slučaju smatra da je jako bitno kakav mu je prvi kupac, odnosno – ako bude dobar, trgovac će imati uspešan poslovni dan. Takođe, u Tursko se pojam “sefte” koristi i kao sinonim za prvi put.
Generalno gledano, pojam “sefte” se koristi i u svakodnevnom govoru, kada se misli takođe, na nešto što se desilo prvi put, kao na primer – “Dobio je jedinicu u školi. To mu je sefte”. Od pomenutog izraza dolaze i pojmovi: “seftadžija”, što znači – prvi kupac i glagol “seftaisati”, što znači napraviti prvi pazar.
Sefte je takođe pojam koji u narodu označava blagi udarac u glavu koja je tek ošišana. Kaže se da neko daje sefte i ako onaj koji tek ošišan nije još dobio sefte mora dopustiti da mu tražilac da sefte. Sefte se ne sme izvoditi iz zaleta, nego je potrebno da ruka donjim dlanom stoji na glavu, a udarac se izvršava prstima. Sefte je obično bezbolnije od čvoke.
