Prokrastinacija (procrastinatus, lat.) je termin latinskog porekla koji podrazumeva oblik ponašanja koje karakteriše odlaganje obaveza, zadataka i akcija za kasnije, i ovaj termin je nejčešće zastupljen u oblasti psihologije. Psiholozi, prokrastinaciju tumače kao mehanizam pomoću kojeg se osoba nosi sa aksioznošću, koja je vezana sa počinjanjem ili završavanjem određenog posla.
Prokrastinacija može dovesti osobu do osećaja krivice, stvaranja stresa, čak i do negodovanja od strane okoline (u slučaju da je obaveza neispunjena). Ovaj oblik ponašanja je uobičajen ako je umeren i čest je slučaj, međutim ako je van granica normale, može dovesti do poremećaja normalnog funkcionisanja individeu, tako da hronična prokrastinacija može biti posledica psihičkog ili fiziološkog poremećaja. Prokrastinacija se kao oblik ponašanja, možda u najvećoj meri uočava kod studenata, koji su, na primer, ubeđeni da im „nedostaje još dva dana“, kako bi spremni izašli na ispit. Uz ovo ide i poznata žargonska filozofija – „Ono što možeš danas, ostavi za sutra“. Uvek će ostati nerazjašnjeno pitanje, zašto i inteligentne i obrazovane osobe koriste ovaj neadekvatan obrazac ponašanja i počinju sa učenjem, tik pred polaganje ispita. Naravno, ovaj oblik ponašanja se ne zapaža samo kod studenata, već ga ima i u slojevima društva, u kojem ljudi imaju posao koji zahteva rokove i vremensko ograničenje. Odlaganje svake vrste posla postaje problem, ukoliko pređe u naviku, čime počinje upečatljivo da snižava i ruši kvalitet normalnog života. Zanimljivo je i to, da se sreće i poseban oblik i način na osnovu kojeg ljudi žele da sakriju svoju potrebu za prokrastinacijom, a to je paralelno planiranje više od jedne aktivnosti.
Uzroci ovakvog vida ponašanja se razlikuju od osobe do osobe i od situacije do situacije, ali se i pored toga izdvajaju sledeći uzroci:
- strah od započinjanja posla – gde se osoba boji da neće uspešno odraditi posao,
- perfekcionizam – gde osoba sa prevelikim očekivanjem očekuje savršeno pripremljen posao, kako bi ga uopšte i započeo,
- nedostatak motivacije,
- odnos prema autoritetu
- niska frustraciona tolerancija – gde osobe koje ovo imaju, nose u sebi teoriju da sve što rade mora imati lakoću, i ako nije tako, onda je pomenuti posao nepodnošljiv.
Zastupljena su dva tipa prokrastinacije: opušteni i napeti. U grupu opuštenih prokrastinatora spadaju osobe koje onda, kada odlažu obaveze teže ka tome da se usmere na neke druge aktivnosti i time zaborave na rokove i planove. U grupu napetih prokrastinatora spadaju osobe koje se osećaju kao da su preplavljeni obavezama i koji smatraju da ne mogu da postignu sve planirano i da nemaju dovoljno snage i sposobnosti.
Osnovni zadatak u psihoterapiji, u rešavanju problema prokrastinacije je otkrivanje koji od problema stoji u osnovi istog, kada se podleže psihoterapiji od strane stručnjaka, čime prethodi nalaženje uzroka problema. Prokrastinacija u sebi nosi tri osnovne odlike:
- obavezu (zadatak), koja je u interesu osobe da je obavi,
- vremenski okvir
- odlaganje obaveza na određeno (neko drugo) vreme.
Problem postoji, ukoliko osoba pati od hronične prokrastinacije, jer se ona često vezuje sa depresijom i anksioznošću. U rešenju ovog problema deluje se na osnovu pridržavanja četiri faze, a to su:
- svesnost da ste u problemu i da prokrastinirate,
- ponašanje koje vodi ka cilju (želja da se uradi obaveza koja se odlaže),
- posvećenost
- upornost u rešavanju problema prokrastinacije.
Pored toga što prokrastinacija predstavlja sve češći problem među populacijom, nisu zabeležena velika istraživanja od strane stručnjaka, na ovu temu. Na osnovu nekih istraživanja koja su određena, 95 % ljudi povremeno prokrastinira, dok 15 – 20 % ima i ozbiljnijih problema sa ovim oblikom ponašanja. Godine 1978. je izvršeno veliko istraživanje, u kome je ljudima postavljano pitanje – „Koliko često odlažu obaveze?“, na osnovu kojeg je izveden zaključak da 1 % to čini često, a 15 % od ukupnog broja ispitanika, izjasnilo se da to ponekad čini. Takođe, slično istraživanje je sprovedeno i 2002. godine, gde se procenat osoba koje često prokrastiniraju popeo na 6 %, a čak 60 % ispitanika se izjasnilo da to čini povremeno.
