Degeneracija je termin latinskog porekla, nastao od latinske reči degeneratio, odnosno glagola degenerare – odroditi se. Pojam degeneracije se vezuje za pogoršanje bioloških oblika svih organizama živih bića, a predstavlja i sinonim za: izrođavanje, izmetanje, izopačenost, izrođenje, opadanje, propadanje, kvarenje i sl.
Termin degeneracije se najviše upotrebljava u medicinskoj terminologiji, gde predstavlja proces propadanja nekih funkcija usled organskih ili psihičkih patoloških uzroka, kao i propadanje psihofizičkih sposobnosti tokom starenja. U psihijatriji, na primer, degeneracija se vezuje za propadanje psihičkih i neuroloških funkcija. Degeneracija nastaje kao morfološka promena ćelije i tkiva, zbog oštećenja ćelija, tako da sve degenerativne bolesti nastaju kao posledica propadanja ili promena na ćelijama, tkivima ili organima. Postoje razne vrste degeneracija, koje nastaju posle infekcija, povreda, neuhranjenosti, atrofije mišića itd. Degeneracija se deli na: fiziološku (koja predstavlja nužnu propratnu pojavu normalnih stanja u organizmu) i patološku degeneraciju (koja predstavlja patološke poremećaje u organizmu). Degenerativne bolesti pripadaju onim bolestima koje uključuju propadanje ćelija, tkiva ili organa. Degenerativnih bolesti ima dosta, od kojih se ističu – Hepatolentikularna degeneracija, tzv. Vilsonova bolest, Matikularna degeneracija (degeneracija žute mrlje), Artroza (degenerativna bolest zglobova) i mnoge druge.
Hepatolentikularna degeneracija (Vilsonova bolest)
U grupu metaboličkih poremećaja organizma spada, između ostalog i Vilsonova bolest, koja podrazumeva poremećaj metabolizma bakra koji se taloži u nekim organima, najčešće u jetri i mozgu. U svom razvoju, ova bolesti ima genetsku podlogu, koja se odnosi na autozomno recesivni poremećaj (moraju postojati dve kopije gena, da bi se bolest manifestovala). Javlja se nedostatak ceruloplazmina (molekula koji prenosi bakar u krvnoj plazmi), kada dolazi do nemogućnosti održavanja normalnog metabolizma bakra, koji se spaja sa serumskim proteinima i taloži u organima (naročito u jetri i mozgu). Vilsonova bolest se prema statističkim podacima javlja na 1 osobi od 30 000 osoba (godišnje). Bolest se javlja posle šeste (6) godine života, a skoro polovina obolelih nema nikakve simptome tokom puberteta. Kod Vilsonove bolesti, jetra najviše trpi, te se poremećaji mogu manifestovati kao akutni hepatitis, hronični aktivni hepatitis i ciroza jetre. Konačna dijagnoza Vilsonove bolesti se uspostavlja uzimanjem biopsije jetre i ispitivanjem količine bakra u uzorku (bioptatu) jetre. Lečenje je u većini slučajeva doživotno, a krajnji stepen izlečenja je čak i transplatacija jetre.
Matikularna degeneracija (degeneracija žute mrlje)
Matikularna degeneracija pripada grani medicine – oftamologiji (koja se bavi bolestima očiju) i ova bolest u većini sluajeva zahvata stariju populaciju. Radi se o bolesti oka, kod koje se javlja gubitak centralnog vida (mogućnost čitanja), dok okolni vid ostaje sačuvan. Glavni simptomi ove bolesti je zamućen i nejasan centralni vid, koji se ne može povratiti nošenjem dioptrije. Bolest “žute mrlje” se javlja kao rezultat ukupnog procesa starenja organizma, s’ tim što genetika ima veoma značajnu ulogu. Takođe, ova oštećenja oka se mogu javiti i kao posledica povreda, zapaljenja ili infekcije oka. Postoje dva oblika matikularne degeneracije:
- suvi oblik degeneracije – ovaj oblik veoma sporo napreduje i prvi simptomi se javljaju tek posle 5 -10 godina. Početak bolesti podrazumeva istanjenje tkiva mrežnjače oko predela žute mrlje i
- vlažni oblik degeneracije – u 10 % slučajeva matikularna degeneracija ima vlažnu formu i ovde su simptomi oštećenja centralnog vida više izraženi. Kod ovog oblika dolazi do urastanja novih patoloških krvnih sudova (čiji su zidovi loši), te zbog toga dolazi do propuštanja krvi, zbog čega se stvaraju ožiljci i dolazi do oštećenja vida.
Artroza (degenerativna bolest zglobova)
Artroza predstavlja hronično degenerativno oboljenje zglobova, koje je praćeno hroničnim bolom i ograničenim pokretima i najčešće su zahvaćeni zglobovi kuka i kolena. Ova bolest se najčešće javlja posle 40. godine života i učestalija je kod osoba ženskog pola. Artroza se deli na: primarnu (kod koje se ne zna uzrok) i sekundarnu (kod koje se zna uzrok). Degenerativne promene se javljaju prvo na hrskavici, a potom na koštanim delovima. Hrskavica se istanjuje i sužava se zglobni prostor. Nakon toga dolazi do reakcije okolne kosti koja sklerozira, te se stvaraju nove koštane izrasline i šupljine u kosti. Lečenje ovog degenerativnog oboljenja obuhvata, pre svega – fizikalnu i kinezi terapiju.