Bonitet je pojam latinskog porekla, nastao od latinske reči bonitas / bonus, što u prevodu znači – dobar, vredan, kvalitetan, valjan, a ujedno predstavlja i skup osobina jednog subjekta. Bonitet podrazumeva formalno i materijalno svojstvo subjekata koje ga čine sigurnim dužnikom, i kada se radi o banci (u koju se ulažu sredstva) i kada se radi o preduzeću (kome se daje kredit i slično). Bonitet se tumači i kao – unutrašnja vrednost, trgovinska platna sposobnost, sigurnost određenog potraživanja, sposobnost plaćanja i davanja kredita i sl. Suprotan pojmu boniteta je pojam veriteta.
Bonitet se posmatra sa dva aspekta, užeg i šireg. Posmatrajući bonitet sa užeg aspekta, on predstavlja kreditnu sposobnost i likvidnost preduzeća, a sa šireg aspekta predstavlja sveukupnu poziciju koja se sastoji od: organizacione, finansijske i kadrovske strukture, pozicije na tržištu, poslovne reputacije i perespektive, razvojnih programa i slično. Pokazatelji boniteta se dele u dve osnovne grupe:
- kvalitativne pokazatelje (osnovna delatnost, položaj na tržištu, menadžment, IT opremljenost i sl.) i
- kvantitativne pokazatelje (finansijski i imovinski položaj preduzeća).
Bonitet preduzeća
Prema definiciji, bonitet preduzeća podrazumeva ocenu likvidnosti i kreditne sposobnosti određene kompanije, tj. preduzeća, odnosno obuhvata celokupnu ocenu koja je zasnovana na analizi završnog računa i situacije kompanije. Takođe, bonitet preduzeća obuhvata i ocenu vrednosti nastupanja insolventnosti određene kompanije, tj. preduzeća u budućnosti. To se odnosi i na ocenu ekonomskih pojava u preduzeću, unutrašnje vrednosti i slično.
Ocena boniteta se često ravna i poistovećuje sa ocenom likvidnosti i kreditne sposobnosti preduzeća. Osnovni elementi pri utvrđivanju kreditne sposobnosti preduzeća su analiza stanja i kretanja prihoda i vertikalna i horizontalna struktura imovine i kapitala preduzeća. Ocena boniteta se zasniva na oceni solventnosti i sastoji se od kvantitativnih informacija, a u proširenu ocenu boniteta spadaju: brzi test (quick test), Altmanov model i kredit – scoring. Takođe, ocena boniteta se zasniva i na oceni potencijala, u kojoj se polazi od analize završnih računa i korišćenjem prognoza se otkrivaju slabe i jake strane određene kompanije, koje su vidljive u njegovim završnim računima. Analiza bilansa dovodi do analize boniteta preduzeća. Ona se zasniva na osnovnim finansijskim izveštajima, na bilansu stanja i bilansu uspeha, koji su istovremeno i predmet analize boniteta određenog preduzeća.
Bonitet u bankarskom poslovanju
Bonitet u bankarskom poslovanju, generalno predstavlja – sposobnost plaćanja, kao i sposobnost klijenta da ispuni svoje finansijske obaveze (kada je u pitanju kredit, to je sposobnost redovnog otplaćivanja). Osim finansijskih primanja osobe koja potražuje kredit banci, na bonitet utiču i starost klijenta, pol, imovinsko stanje, bračno stanje, broj dece i slično. Bonitet utiče i na visinu kamatne stope, tj. ako klijent, odnosno potražilac kredita dokaže da ima visok bonitet, steći će uslove za nižu kamatnu stopu.
