Autizam je biološki razvojni poremećaj mozga koji karakterišu smanjena društvena interakcija, verbalna i neverbalna komunikacija, te ograničeni i ponavljajući obrasci ponašanja. Javlja se kod dece već u prvim godinama života.
Simptomi
Znakovi autizma često se razvijaju postepeno, pa se tako kod neke dece prvi znakovi autizma često ne primećuju, da bi kasnije doživeli regresiju. Prvi simptomi ovog poremećaja javljaju se pre treće godine života.
Roditelji prve znakove autizma kod deteta mogu da uoče ukoliko dete ne reaguje na svoje ime ili na glas bliske osobe, ne prati pogledom predmet koji mu se pokazuje, ne koristi nikakve pokrete za komuniciranje, ne uzvraća kontakt očima, ne uzvraća osmeh, ne pokazuje interes za interakcije s drugima.
S obzirom da se autizam može javiti i kasnije tokom detinjstva najlakše se prepoznaje ukoliko dete pokazuje preveliku okupiranost samo određenim objektima i aktivnostima, ponavlja isto ponašanje i umesto govora vrišti i ispušta druge zvukove, ne može da nađe prijatelja, ne ume da se igra u društvu i slično.
Veoma je važno napomenuti da ni jedan od gore navedenih obrazaca ponašanja ne mora nužno da znači da dete ima poremećaj, te da se dijagnoza uspostavlja posebnim medicinskim testovima.
Karakteristike
Autizam karakterišu smanjena društvena interakcija, verbalna i neverbalna komunikacija i ponavljajući obrasci ponašanja. Osobe s autizmom nemaju razvijene društvene sposobnosti, nedostaje im intuicija i osećaj za druge ljude koji ih okružuju. Većina ih nije u stanju da razvije govor neophodan za uobičajenu komunikaciju. Poremećaj takođe karakterišu različiti oblici repetitivnog ponašanja koje se kategoriše prema skali ponavljajućeg ponašanja: stereotipija – ljuljanje tela, lupkanje rukama, vrćenje glavom i slično; kompulsivno ponašanje – npr. slaganje predmeta prema određenom redu; jednoobraznost – npr. premeštanje nameštaja; ritualno ponašanje – obavljanje dnevnih radnji prema ustaljenoj rutini, ograničeno ponašanje – npr. zaokupljenost jednim predmetom; samopovređivanje ili autoagresija.
Uzroci
Uzroci autizma javljaju se kao posledica genetskih faktora i faktora okruženja u kojem osoba odrasta. U pojedinim slučajevima, razvoj autizma usko je povezan s određenim ponašanjem majke tokom trudnoće. Upotreba alkohola i narkotika može biti jedan od uzroka ovog poremećaja. Postoje i teorije da je autizam usko vezan s vakcinacijom, pa se često u javnosti pojavljuje dilema da li decu treba vakcinisati ili ne. Uzročno – posledična veza između autizma i vakcinacije još uvek je predmet brojnih rasprava.
Lečenje
Ovaj poremećaj utiče na obradu informacija u mozgu tako što menja način povezivanja nervnih stanica i njihovih sinapsi, spojeva između nervnih ćelija. Zašto se to događa, još uvek nije poznato.
Autizam spada u poremećaj iz autističkog spektra, poput Apergerovog sindroma kojeg karaterišu poteškoće u društvenoj interaciji i ograničeni, stereotipni interesi i aktivnosti.
Rano uočavanje i bihejvioralne terapije mogu da pomognu deci s autizmom da ostvare normalne društvene interakcije. Iako zvanično nema leka za ovaj poremećaj, zabeleženi su slučajevi izlečenja.
Mnoga deca s autizmom nisu sposobna kada odrastu da žive samostalno, ali ipak postoje slučajevi kada je osoba uspela da se na profesionalnom i privatnom planu potpuno ostvari, bez obzira na poremećaj sa kojim se bori.
U pojedinim kulturama autizam se posmatra kao poremećaj, nego karakterna specifičnost osobe koja ga ima.
Poreklo reči
Reč “autizam” (“autismus”) prvi je upotrebio švajcarski psihijatar Eugen Bleurler (Eugen Bleuler) 1910. godine. Naziv je nastao od grčke reči “autos” (αὐτός) što znači „ja“ ili „sam“, a koristio ga je da bi označio „povlačenje pacijenta svojim fantazijama, protiv kojih svaki uticaj izvana postaje nepodnošljiva smetnja“.
Današnje značenje reč autizam je poprimila 1943. godine kada je lekar Leo Kanner (Leo Kanner), uočivši upadljive sličnosti u ponašanju kod 11 dece u bolnici Džon Hopkins (John Hopkins Hospital) poremećaj nazvao “infantilnim autizmom”. Na njegov predlog usvojeno je da reč autizam opisuje ponašanje dece koja ne pokazuju interes za druge ljude. Sva njegova tadašnja zapažanja i danas su vidljiva kod autističnih osoba.
Bečki pedijatar Hans Aperger je otprilike u isto vreme opisao poremećaj poznat kao Aspregerov sindrom koji ima skoro iste simptome kao autizam. Od 1981. godine ova dva poremećaja kategorišu se i posmatraju odvojeno.
Statistika
Procenjuje se da na svetu ima oko 24,8 miliona ljudi koji boluju od autizma. Samo u Sjedinjenim Američkim Državama jedno do 68 dece ima autizam, te se smatra jednim od najbrže rastućih poremećajem u ovoj zemlji. Analize sprovedene u Australiji pokazale su da je broj obolelih od ovog poremećaja u poslednjih dvadeset godina drastično povećan. Ipak, lekari se ne slažu sa ovom konstatacijom zato što se ranije mnogo manje znalo o autizmu, pa se nije mogao svrstati u tu kategoriju poremećaja.
