Sfinkter je termin, zastupljen u medicinskoj terminologiji u grani urologije, tačnije u anatomiji, a podrazumeva mišić stezač, odnosno mišić zatvarač i vezan je za urinarni trakt.
Unutrašnji otvor mokraćne cevi, u svom sastavu ima mišićni sloj koji formira tzv. unutrašnji sfinkter. Njegov prirodni tonus sprečava da se mokraćna bešika prazni, sve do vremena kada pritisak u njoj ne poraste iznad nivoa koji se smatra kritičnim. Sfinkter takođe sprečava i ulazak spermatozoida u bešiku, za vreme ejakulacije. Kada je mokraćna bešika napola puna, nervi šalju znak mozgu da je vreme za mokrenje, te mokraća prelazi u ureter, koji zatvara dva mišićna sfinktera (unutrašnji i spoljašnji). Unutrašnji sfinkter se otvara kada je mokraćna bešika puna, dok se spoljašnji sfinkter može držati zatvorenim sa ciljem da se mokrenje kontroliše.
Odijev sfinkter (m. sphincter ampullae, lat.)
Odijev (hepatopankreatični) sfinkter spada u mišićne zaliske koji se nalaze u žučnom kanalu, koji obavija završni deo kanala žuči i pankreasa, na samom ulazu u dvanaestopalačno crevo. Uloga Odijevog sfinktera je da reguliše lučenje probavnih sokova iz žučnog kanala u dvanaestopalačno crevo, prilikom procesa varenja hrane. Odijev sfinkter je svoje ime dobio po Rožen Odinu (1864 – 1913), italijanskom fiziologu i anatomisti.
Holecistokinin je hormon koji se u ljudskom organizmu stvara kada u dvanaestopalačno crevo dospe hrana bogata masnim kiselinama, peptidima i aromatičnim aminokiselinama, on skuplja žučnu kesu i relaksira Odijev sfinkter. Ova radnja potiskuje žuč kroz žučni kanal u dvanaestopalačno crevo, gde se ona meša sa hranom. Kada nema hrane, prestaje i lučenje ovog hormona, Odijev sfinkter se zatvara, a žuč ostaje u žučnoj kesi.
Inkontinencija kao jedna vrsta oboljenja urinarnog trakta
Mokraćna bešika predstavlja organ čije funkcionisanje ima značajnu ulogu u organizmu čoveka i gde osnovne funkcije imaju: detrusor (mišić bešike koji omogućava funkciju rezervoara) i sfinkter (kružni mišić karličnog dna koji okružuje mokraćni kanal). Poremećaj u funkcionisanju mišića bešike (sfinktera) dovodi do nevoljnog i nekontrolisanog gubljenja mokraće, odnosno inkontinencije. Inkontinencija predstavlja oticanje mokraće prilikom kijanja, kašlja, podizanja tereta i slično. Prema statistikama stručnjaka, od ove bolesti pati oko 200 miliona osoba na svetu. Inkontinencija se češće javlja kod osoba ženskog pola, naročito kod onih koje su se više puta porađale; kod osoba koje imaju hronične mokraćne i vaginalne infekcije; kod osoba koje boluju od Parkinsonove bolesti, Multiple skleroze itd. Faktori koji utiču na pojavu inkontinencije su uglavnom – godine života, ginekološke ili urološke bolesti, operativni zahvati, šećerne i mnoge druge bolesti, u šta spadaju i depresija i psihoza. Normalno funkcionisanje mokraćne bešike je da se prazni 4 – 8 puta tokom dana, na 3 – 4 sata.
Najčešći tipovi inkontinencije su:
- statička (stresna) inkontinencija – koja nastaje zbog anatomskih promena u donjim delovima urinarnog trakta i usled slabosti mišića;
- urgentna inkontinencija – koja nastaje usled nestabilnosti mišića detrusora;
- mešovita inkontinencija – koja nastaje i u toku napora i u toku mirovanja;
- prepunjena inkontinencija (tzv. “overflow”) – koja nastaje kod osoba sa opstrukcijom vrata mokraćne bešike i
- neuropatska inkontinencija – koja nastaje usled neuroloških poremećaja i pojačanog refleksa detrusora ili smanjenja tonusa sfinktera.
