Sevap je pojam potekao sa turskog govornog područja, a označava određeno dobročinstvo, učinjeno dobro delo i slično. Sevap potiče od arapske reči täwāb, a Turci su je preuzeli kao – sevap.
Ovaj pojam je veoma prisutan u svakodnevnom govoru i komunikaciji, takođe sa istim značenjem i najčešće se upotrebljava među narodom u istom smislu. Često se sreće i glagol – osevapiti se, kao na primeru: “Osevapio bih se kada bih dobio na lutriji”.
Među narodom, još od najdavnijih vremena postoji verovanje da će mu se, ukoliko osoba učini dobro delo (pomogne nekome u vidu hrane, leka, novca), vratiti višestruko, u obliku blagostanja i dobrobiti. Najčešći primeri upotrebe ovog termina su – “Sevap je pružiti koru hleba gladnom”; “Sevap je dati prosjaku novac” i slično. Sva ova verovanja su prisutna i danas, na svim područjima gde se ovaj izraz koristi, a najviše u Turskoj.
Sevap predstavlja i pomoći nekome kome je stvarno pomoć potrebna, onome koji je slabiji, koji je u nevolji, a da suprotnoj strani to ne predstavlja problem. Javlja se i izreka u narodu: “Ili sam za inat ili sam za sevap”, što dovoljno objašnjava “težinu” ovog pojma.
Sevap u suštini ima značenje ljudske dobrote i obeležen je specijalnim gestovima u vidu dobrih dela. Označava svako dobro delo, a naročito ako je učinjen nemoćnoj i siromašnoj osobi, čoveku u nevolji.
