Sekvenca

Sekvenca (sequentia, lat.) je pojam latinskog porekla, nastao od latinske reči sequi, što u prevodu znači – slediti, pratiti, a podrazumeva nešto što dolazi posle nečega, ono što sledi ili prati nešto. Sekvenca predstavlja sinonim za niz i ona se definiše kao logički redosledni spisak elemenata koji su povezani međusobno preko određenih relacija, uglavnom matematičkih.

U muzičkoj umetnosti, sekvenca predstavlja ponavljanje određenog motiva na različitim stupnjevima, a da su u istom glasu (ulazno ili izlazno). Muzička sekvenca, s’ toga, predstavlja odlomak koji se u različitim tonovima ponavlja jedan za drugim U srednjem veku, sekvenca je predstavljala liturgijsku pesmu koja ja je počinjala posle aleluje. Prvi njeni zapisi potiču iz Francuske.

Na filmu i u pozorišnoj umetnosti, sekvenca predstavlja najmanje zaokruženu filmsku celinu, epizodu ili u pozorištu – scenu. U filmskoj industriji, sekvenca se vezuje za idejnu celinu koja je uglavnom sastavljena iz više broja scena.

U hemiji i molekularnoj biologiji, sekvenca se naziva još i – “primarna struktura nukleinske kiseline” i predstavlja kompoziciju atoma koji čine nukleinsku kiselinu i hemijsku vezu koja povezuje pomenute atome. DNK i RNK su specifične nukleinske kiseline u vidu nerazgranatih polimera, i samim tim je ova specifikacija ekvivalentna sa navođenjem sekvence nukleotida koji čini molekul. Sekvenca se označava kao niz slova koja predstavljaju realne nukleinske kiseline. Biološka DNK sekvenca je sastavljena od informacije koja je usmerena ka funkcijama živih bića i tada se upotrebljava izraz – “genetička sekvenca”. Primenom metoda za sekvenciranje DNK, sekvence se mogu čitati iz biološkog sirovog materijala. Takođe, u molekularnoj biologiji, pojam sekvence se vezuje za izračunati poredak ostataka koji imaju najveću frekvenciju, bilo da su to nukleotidi ili aminokiseline, koja su nađena u svakoj poziciji poravnatih sekvenci.

U matematici i njenom delu kombinatorike, se javlja pojam – “Pruferova sekvenca” (Pruferovi brojevi ili Pruferov kod). Pruferova sekvenca određenog stabla predstavlja jedinstven niz vezan za stablo (teorija grafova). Za osnivača Pruferove sekvence se smatra Hajnc Prufer, koji je ovu sekvencu osmislio, da bi dokazao Kajlijevu teoriju iz 1918. godine.