Sektor je termin latinskog porekla, koji podrazumeva – deo, ogranak, oblast. Koristi se u matematici, informatici, medicini, politici, privredi i mnogim drugim područjima.
U matematici, sektor je deo kruga koji se nalazi izmedju luka i poluprečnika. U vojnoj terminologiji, sektorom se označava, najčešće, deo borbene linije ili, eventualno, deo utvrđene linije na frontu.
Svoju primenu, termin sektor ima i u informatici – to je, naime, najmanja jedinica za smeštanje podataka na disku.
U sistemu organizacije zdravstvene službe, sektor je u mnogim pravnim sistemima, organizacioni deo tzv. opštih bolnica, koji obuhvata srodne specijalističke delatnosti (na primer – sektor hirurških grana, sektor internističkih grana i slično), a u svom sastavu sadrži niže organizacione oblike.
U svakodnevnom žargonu, ovaj termin se najčešće koristi kada se govori o javnom sektoru. Javni, tj. državni sektor je deo državnog sistema koji se bavi raznim, privrednim i vanprivrednim delatnostima u kojima država ima učešće u kapitalu, odnosno od značaja je za funkcionisanje same države. Javnom sektoru pripada, između ostalog, oblast elektroprivrede, vodosnabdevanja, upravljanje rudnim i šumskim fondom, koji funkcionišu kroz sistem javnih preduzeća, kao i javne službe, poput zdravstva, socijalne zaštite, kulture, obrazovanja, zatim upravni aparat koji se finansira iz poreza i doprinosa. Drugim recima, javni sektor čine ukupni resursi pomoću kojih se upravlja državom.
Značaj javnog sektora u mnogome zavisi od političke opcije koja je na vlasti – socijalistički režimi podrazumevaju veći državni sektor, pre svega kroz postojanje jakih državnih preduzeća; socijaldemokratske opcije favorizuju javni sektor srednje veličine, kroz pružanje univerzalnih programa i sistem javnih službi. Međutim, bez obzira na oblik državnog, odnosno društvenog uređenja, od izuzetnog je značaja da javni sektor bude efikasan, jer od njegove efikasnosti zavisi ne samo privredni, već i razvoj jednog društva u svim sferama društvene nadogradnje. Drugim rečima, od efikasnosti javnog sektora zavisi sveukupni privredni i sociološki nivo razvoja jednog društvenog sistema.
Privredni sistem koji je izvan kontrole države, naziva se privatnim sektorom. To je deo privrede koji vode fizička lica, pojedinci ili grupe, sa motivom za sticanje profita. Postoje razni organizacioni oblici kroz koje funkcioniše privatni sector – od preduzetničkog modela (samostalne zanatske radnje, biroi, ordinacije, laboratorije, ateljei i slično), do partnerstva sa ograničenom ili neograničenom odgovornošću ( Deoničarsko društvo, Društvo sa ograničenom odgovornošću, Akcionarsko društvo itd.).
Sve jači društveni uticaj ima tzv. nevladin sektor, koji je, inače, dosta širok pojam, jer obuhvata sve što ne pripada javnom i privatnom sektoru, a istovremeno ne donosi profit. Nevladinom sektoru pripadaju, u najširem smislu, sva udruženja za zaštitu ljudskih prava. Konkretno, radi se o širokom dijapazonu oblasti koji pojam nevladinog sektora pokriva – od raznih crkvenih udruženja do lovačkih udruženja, ali i udruženja za zaštitu životinja, sećanja na ratne događaje i mnoge druge predmete sećanja.