Retroaktivno i retroaktivnost

Retroaktivnost je pojam novolatinskog porekla, nastao od novolatinske reči rectroactivitas, što podrazumeva određeno povratno dejstvo, odnosno povratnu silu ili radnju. Retroaktivno predstavlja pojam koji opisuje da je nešto delujuće, ali unazad is a povratnim efektom.

U pravnim naukama, retroaktivnost predstavlja primenu pravne norme na određene događaje koji su se desili pre njenog stupanja na snagu. Pomenute pravne norme, po pravilu važe za budućnost, a najraniji trenutak od kog se može pravna norma norma primenjivati je vreme njenog donošenja.

Pravne norme se retroaktivno mogu primenjivati u izuzetnim slučajevima i u slučajevima kada za to postoje posebni razlozi. Na primer, u krivičnom pravu, pravne norme mogu imati osobinu retroaktivnog dejstva, u slučaju da ukidaju kažnjivost određenih radnji ili je ublažavaju.

Počinitelj kaznenog dela se kažnjava po zakonu koji je stupio na snagu, pošto je krivično delo već izvršeno, ako je taj zakon za njega povoljniji, odnosno blaži. U većini država, danas je usvojen i princip neretroaktivnosti prava. U međunarodno pravu, na primer, priznanje retroaktivnosti se uvažilo normama koje su propisivale kazne na tzv. ratne zločine, kao na primer ratni zločini koji su se desili u Nirnbergu , 1945. godine.

Pojam retroaktivnosti se pored pravnih nauka, u kojima je najzastupljeniji, može sresti i u kolokvijalnom govoru, takođe sa istim tumačenjem, odnosno kada se opisuje nešto  što dejstvuje unazad, sa povratnim dejstvom i tada se pominje izraz – “na retroaktivan način”.