Readmisija predstavlja termin proizašao od engleske reči re-admission, koja u prevodu znači – ponovni prihvat. Readmisija je pojam koji predstavlja povratak osoba koja neosnovano borave na teritoriji neke države u zemlje njihovog porekla.
Prema definiciji, readmisija podrazumeva prisilno ili dobrovoljno vraćanje lica koja neosnovano borave na teritoriji određene države u zemlje njihovog porekla. U najvećem broju slučajeva radi se o osobama koje traže azil, ali postoje i slučajevi kada je reč o osobama kojima je istekla viza i slično.
Zemlje različito sprovode proces readmisije. Na primer, na prostorima Grčke, oni strani državljani koji ilegalno borave u zemlji, dovoze se minibusom do granice i ostavljaju se u međugraničnom prostoru. Readmisija pored onih koji ilegalno borave u određenoj zemlji, obuhvata i osobe koje nemaju državljanstvo.
Primer readmisije na našim prostorima je proterivanje Roma, kada je veliki broj ljudi (Roma) proteran u našu zemlju. Ova readmisija se i danas vrši na prostoru Kosova i Metohije. U Srbiji je readmisija regulisana Zakonom, na osnovu koga se precizno znaju prava i obaveze zemlje koja je dužna da sprovede readmisiju.
MUP Srbije ima najmerodavniji uvid u readmisiju, a sama procedura obuhvata sledeće:
- Policija zemlje u kojoj boravi lice koje podleže readmisiji počinje process utvrđivanja državljanstva osobe čiji je zahtev za ulazak i boravak u toj zemlji odbijen,
- MUP Srbije dobija molbu za potvrdu identiteta,
- MUP Srbije šalje pozitivan odgovor policiji te države na zahtev za vršenje readmisije,
- Ambasada Srbije u datoj zemlji izdaje i šalje putni nalog za vraćanje lica koje preuzima Srbija (rok je 3 dana, za slanje naloga).
Negativna strana dobrovoljnog povratka je ta što se najčešće povratnicima kasnije gubi svaki trag. Najbolje moguće rešenje predstavlja dobrovoljni odlazak, dok u slučaju prisilne readmisije, povratnici se mogu suočiti sa ozbiljnim i velikim problemima, a takođe se njenim sprovođenjem krše i ljudska prava, što je pokazala i dosadašnja praksa.
