Šta je rapsodija?

Rapsodija je pojam grčkog porekla, nastao od grčke reči rapsodia i označava pesmu koju peva rapsod. U Grčkoj se pod raspodom smatrao putujući narodni pevač. Ovaj termin je bio u upotrebi i kod Homerovih pesama, s’ tim što rapsodija može podrazumevati i odlomke nekih većih pesama ili čak i muzičko delo napisano u „slobodnom obliku“, najčešće u epskom stilu.

Prema zvaničnoj definiciji, rapsodija predstavlja vokalno ili instrumentalno muzičko delo koje je improvizovano napisano, u epskom stilu. Pod uticajem romantizma i njegove estetike, doživljava svoj procvat u XIX veku, i ima elemente folklora, odnosno predstavlja muzičko delo koje se naslanja na narodnu melodiju.

Najpoznatije muzičko delo, oblika rapsodije je „Rapsodija u plavom“, kompozitora Džordža Geršvina. Zanimljiv je sam nastanak ovog najpopularnijeg dela. Naime, posle koncerta na kome se svirala klasična i džez muzika, 1923. godine, Pol Vajtmen je došao na ideju da održi koncert na kome bi se svirala samo džez muzika. Tu ideju je rekao i Džordžu Geršvinu, koji je tada imao svega 25 godina, i predložio mu da za tu priliku napiše džez koncert za klavir i orkestar. Geršvin se složio sa idejom, ali nije odmah počeo pisanje istog, već je završavao muziku za Brodvejske mjuzikle. 4. januara 1924. godine, sasvim slučajno, Geršvin je u novinama pročitao da će se 12. februara 1924. godine održati koncert Pola Vajtmena, na kome će premijerno biti izveden koncert Džordža Geršvina. Iznenadio se, shvatajući da mu je preostalo samo mesec dana da napiše čitav koncert. Pored toga, što mu je Vajtmen tražio koncert za klavir, Geršvin se opredelio ipak za rapsodiju. Klasičan koncert za klavir sadrži obično tri stava i unapred određenu formu, dok rapsodija predstavlja jednostavnije delo, sa slobodnijom formom uz dosta improvizacije. Geršvin je svoju rapsodiju pisao od 7. januara do 4. februara, ispirisan putovanjem vozom do Bostona. Na početku je nosila naziv – „Američka rapsodija“. Promenu prvobitnog naziva rapsodije, Geršvinu je predložio njegov brat Ira, nakon posete izložbi slika Džejmsa MekNila Vislera, te je rapsodija dobila naziv – „Rapsodija u plavom“.

U originalu pomenuto delo je napisano za dva klavira, međutim Vajtmenov aranžer Ferd Grofe je delo menjao čak tri puta (1924., 1926. i napokon 1946. godine). Premijera je izvedena 12. februara 1924. godine u Njujorku, na koncertu Pola Vajtmena – „Eksperiment u modernoj muzici“. Sam cilj „eksperimenta“ je bio kao što je Vajtmen rekao publici, pre početka koncerta – „da približi narodu simfonijsku i opersku muziku, kako bi u obe mogli uživati“. Međutim, samo trajanje koncerta je bilo veoma dugo, kompozicije su bile slične jedna drugoj, na osnovu čega se publika počela dosađivati, a salom se čuo žagor. To je trajalo sve do trenutka kada se začuo glisando klarineta, kojim je počinjala Geršvinova „Rapsodija u plavom“, kada se publika naglo probudila i usmerila pažnju slušajući je. Nakon te premijere, komad je postao veoma brzo popularan, a Vajtmen ga je u naredne tri godine izveo čak 83 puta. Aranžer Grofe je 1942. godine napravio i verziju – klavir i simfonijski orkestar, koja se i danas izvodi.


Sponzorisano:

Slične definicije