Premisa

Premisa predstavlja pojam latinskog porekla, nastao od latinskih reči – praemissa (navesti pre nečega) i glagola praemittare (napred poslati). Ovaj pojam podrazumeva pretpostavku ili propoziciju, odnosno barem jedan od više mišljenja, iz kojih se izvodi konačni zaključak. Takođe, premisa se definiše i kao mišljenje od kojeg polazi postupak zaključivanja. Više takvih mišljenja i onih do kojih se dolazi zaključivanjem (konkluzija) čine – zaključak.

U logici, premisa predstavlja jedan od dva suda (mišljenja) u silogizmu, iz kojih se izvodi zaključak. Najbolju definiciju zaključka je izneo Imanuel Kant (1724. – 1804.), koji tvrdi da je zaključivanje proces izvođenja jednog stava iz jednog ili više drugih stavova (mišljenja). Stavovi i mišljenja na osnovu kojih se dolazi do zaključka predstavljaju premise, a mišljenja koja se izvode iz premisa se nazivaju konkluzije (zaključci).

Savremena logika, preko tautologije definiše pravila zaključivanja.

Sva zaključivanja, na osnovu broja premisa i načinu donošenja zaključka se dele na: neposredna i posredna. U klasičnoj logici, silogizam predstavlja osnovni oblik posrednog zaključivanja.

Primer premise u rečenici, može se sagledati na sledećem primeru: U rečenici – “On je smrtnik, jer svi ljudi su smrtnici”, gde se dolazi do opšte prihvaćene činjenice da je „On čovek”. Takođe, izraženo mišljenje je i sledeće: On je smrtnik (obzirom na to da “su svi ljudi smrtnici” i da “je On čovek”). U ovom primeru, dve nezavisne odredbe (“svi ljudi su smrtnici” i “On je čovek”) su premise, a samo nastavak – “On je smrtnik” je zaključak.