Pragmatizam, pragmatik, pragmatičnost

Pragmatizam je pojam grčkog porekla, nastao od grčke reči pragma, što znači – delo, čin, rad i pripada filozofskom pravcu koji akcenat stavlja na odnose između teorije i prakse. Osoba koja zastupa pragmatizam se naziva – pragmatik, pragmatičar ili pragmatista. Pragmatičari su više pristalice iskustva i prakse, nego teorije i učenja. Pragmatičnost je pojam, takođe grčkog porekla, nastao od reči pragmatikos, što u prevodu znači – delotvoran, poslovan (a ti poslovi uglavnom spadaju u državne poslove).

Pragmatizam je nastao u Americi, krajem XIX i početkom XX veka, a za njegove predstavnike se smatraju Džon Djui (1859 – 1952), Čarls Sanders Pirs (1839 – 1914) i Vilijam Džejms (1842 – 1910). Teorija pragmatizma je da nastavak iskustva zajedno sa njegovom prirodom dolazi kao rezultat ranije preuzete radnje, a sve sa ciljem da ta ista radnja postane početna tačka za razmišljanje.

Pragmatizam takođe predstavlja moderno industrijsko društvo, sa svojom klauzulom: “Bolje je gram iskustva, nego tovar teorija”, što znači da sve mora da ima svoju praktičnu korist. U pragmatizmu se zastupaju stavovi da je istinito samo ono saznanje koje u sebi nosi korisne i praktične vrednosti, a istina se meri po tome koliko pomaže praktičnom održanju. Ideje su ispravne, samo dok se od njih ima koristi, i kada se one poklapaju sa realnošću, pomažu lakšem snalaženju i održavanju, u čovekovom životu. Na pragmatizam kao filozofski pravac uticala su razna učenja, među kojima i pozitivizam, engleski empirizam, utilitarizam itd.

Pragmatičnost, kao pojam i u srpskom jeziku zadržava svoje izvorno značenje i upotrebljava se u situacijama kada se govori o nekom da je opštekoristan, stvaran, nekome ko daje poučna objašnjenja kada o nečemu govori. Kada se pomene izraz – “pragmatično pisanje istorije”, to znači da se proučavaju uzroci i posledice na osnovu kojih će izaći poučni zaključci. Izraz – “pragmatična sankcija” se odnosi na opštekorisnu državnu uredbu, odnosno državni zakon, koji je postavljen da bude za dobrobit čitavog društva i stalno na važnosti. Poznate su Francuska pragmatična sankcija (1438) i Nemačka pragmatična sankcija (1439), kojima se ograničavala moć Pape i katoličke crkve. Austrijsku pragmatičnu sankciju je izdao Karlo VI, 1724. godine, i njom se pravo nasledstva moglo preneti i na ženske potomke. Izraz – “pragmatično ponašanje” se upotrebljava u ekonomiji i podrazumeva pragmatičnost u izvršenju zadataka, i ima za cij postizanje uspeha, kao i dolaska do cilja.


Sponzorisano:

Slične definicije