Pozitivizam je pojam latinskog porekla, a podrazumeva učenje zasnovano isključivo na činjenicama. Pojam je nastao od latinske reči, koja znači – postupak. Osoba koja je utemeljila pozitivizam je Ogist Kont (Auguste Comte, franc.).
Prema definiciji, pozitivizam podrazumeva učenje zasnovano na činjenicama, učenje koje negira metafiziku i na osnovu toga predmeti se opisuju onakvim kakvim zaista jesu, bez pretpostavki kakvi bi mogli biti, odnosno bez stvaranja određenih hipoteza.
Pozitivizam se kao pristup koristi u prirodnim naukama, a suprotan pozitivizmu je normativni pristup koji se javlja u društvenim naukama. Pozitivisti smatraju da se društveni fenomeni proučavaju metodama prirodnih nauka.
Do lakšeg rešavanja tehničkih pitanja dolazi se upravo putev pozitivizma i time se lakše razdvaja ideološko od naučnog. Pozitivizam koristi preciznu metodu u proučavanju materije.
Takođe, pomoću pozitivizma se dolazi do informacija koje su činjenične. Pozitivizam odbacuje metafiziku kao put, smatra da je on nepotreban jer ograničava ljudsko znanje samo na odnose i zakone.
Kao što je pomenuto, osnivač pozitivizma je francuski filozof – Ogist Kont (1798 – 1857). On je od Saint Simona preuzeo ideju o tri stepena kroz koje čovečanstvo prolazi da bi spoznalo sopstvenu spoznaju.
Prvi stepen je teološki, u kome je prisutan predmet traženja, s’ tim što nedostaju intelektualni resursi, te iz tog razloga tragač odlazi u maštanje. Drugi stepen je vezana za metafiziku, u kojoj se božanstvo zamenjuje idejama. Treći stepen pripada upravo pozitivizmu, u kojem ljudski duh postaje svestan sopstvene limitiranosti, te napušta prethodno postavljene ciljeve i okreće se ispitivanjem stvarnosti na objektivnim referencama, koje povezuje u jedinstven sastav.
Sve pojmove vezane za metafiziku, Kont je prepuštao religiji, pesništvu i sličnim oblicima duhovnosti.
Ideje koje su bile slične Kontovim, u XX veku zastupala je grupa filozofa, među kojima su i – Moric Šlik (1882 – 1936), Rudolf Karnap (1891 – 1970) i Ludvig Vitgenštajn (1889 – 1951). Takođe, ovoj grupi su pripadali I engleski filozofi – Bertrand Rasel (1872 – 1970) i Džordž Edvard Mur (1873 – 1958).
Pozitivizam je bio prisutan u sociologiji sve do II svetskog rata. Posle II svetskog rata, popularnost pozitivizma opada, pod uticajem Sjedinjenih Američkih Država i Francuske, kada se upliću i druga učenja – funkcionalizam, strukturalizam, marksizam.
Pozitivizam u sociologiji se gradi na osnovu sledećih pretpostavki:
- pozitivizam pruža radikalnu alternative svim dotadašnjim filozofskim učenjima, mišljenjima i idejama
- pozitivizam negira i kritikuje feudalni poredak, i menja ga racionalnom mišlju i iskustvenim činjenicama
- konstruktivnost svakog pozitivističkog stave ogleda se u iskustvenoj verifikaciji
- dolazi se do lakšeg rešavanja tehničkih pitanja, zahvaljujući prisustvu pozitivne nauke
- jasno se razdvaja naučno od ideološkog
- koristi se egzaktna precizna metoda u proučavanju čoveka i društva.
