Poriv predstavlja termin koji je ruskog porekla, a podrazumeva, generalno rečeno – instinkt, nagon, naglo ispoljavanje osećanja i emocija, zanos i polet.
Ovaj termin se jako često sreće u biologiji, gde se opisuje kao nagon i podrazumeva automatsko ponašanje organizma koji se sastoji od nasleđenih mehanizama. Taj nagon usmerava pažnju organizma na određenu vrstu draži. Iz tog razloga, nagon u biologiji opisuje težnju da se dela koja imaju svrhu i ponašanje usmeravaju ka određenom cilju. Termin nagona su prvi počeli da koriste psihoanalitičari, i njime su označili količinu i snagu energije koju poseduje svaka osoba. Sigmund Frojd, nagon opisuje kao koncept između psihičkog i somatskog stanja. Po njegovom mišljenju, nagon predstavlja stanje tenzije, odnosno priliv unutrašnjih poriva koji zahtevaju rasterećenje. Takođe, Frojd poriv vezuje i za seksualni nagon, gde ga opisuje kao libido, kao prirodni instinkt čoveka, koji je osnovni pokretač i izvor ljudske motivacije kroz dugi proces razvoja. Kasnije, Frojd opisuje libido na životnu energiju koja nije pokretač samo seksualnog poriva kod ljudi, nego je pokretač i svih drugih ljudskih nagona.
U neuropsihologiji, poriv se vezuje za poremećaje navika i impulsa, što podrazumeva nesposobnost suzdržavanja određenog poriva, odnosno nagona, koji može biti opasan za samu osobu ali i za okolinu i koji je načešće obeležen osećanjem zadovoljstva ukoliko se izvede. Ovaj problem, prema statistici poseduje 9 % populacije. Kod poremećaja kontrole impulsa bitan faktor je izostanak otpora ponašanju, iskušenju ili impulsu da određena osoba učini nešto, štetno sebi ili okolini.
Ovaj pojam se u današnje vreme najčešće koristi, kada se govori o ljubavi i emocijama vezanim za ljubav. Postoje brojne definicije ljubavi, ali jedno je za svaku od njih jedinstveno – da je ljubav duboki poriv – „biti jedno sa celinom“ (u odnosu dva bića). Uzima se i primer drveta – ako se drvo iščupa iz tla (korena), ono će dobiti veliku želju, odnosno poriv, da se vrati nazad u tlo, jer je to „njegov život“.
