Pipeta

Pipeta je pojam francuskog porekla, nastao od francuske reči pipette što u bukvalnom prevodu znači – mala lula (lulica), a podrazumeva vrstu sprave koja se koristi u laboratorijama i koja je oblika cevčice. Prve pipete su pravljene u staklu, a prva mikropipeta je patentirana 1957. godine u Nemačkoj. Dr Henrih Netheler je započeo komercijalnu proizvodnju mikropipeta 1961. godine.

Pipeta pripada delu laboratorijskog pribora koji se koristi za izmerenu količinu određene tečnosti. Izgleda je staklene cevčice sa valjkastim proširenjem u svom srednjem delu. Pipeta se koristi u raznim vrstama testiranja, kao što su molekularno biološka, analitičko hemijska i medicinska. One pre svega služe za precizno merenje svih vrsta tečnosti koja se koristi u laboratorijama. Pipete mogu biti različitih dimenzija, a najviše su u upotrebi one koje su dimenzija 16 – 20 cm x 1,6 x 2,0 cm, dok su pipete za biohemijska testiranja mnogo manjih dimenzija. Pipeta se drži pomoću palca i srednjeg prsta ruke, zatim se uvuče željena tečnost, odnosno njena kolilina, vrh se preklopi kažiprstom ruke, a zatim se ta ista tečnost izduva na izabrano mesto.

Postoje razne vrste pipeta, počevši od onih najjednostavnijih za upotrebu (staklenih pipeta), sve do onih složenijih (elektronskih) pipeta. Takođe, postoje i:

  • Mahrova pipeta – ona ima na svom središnjem delu proširenje,
  • Graduirana pipeta – ona je uska sa naznačenom zapreminom i
  • Mikropipeta – ona na sebi ima plastični nastavak za jednokratnu upotrebu i automatski usisava i ispušta manje zapremine tečnosti.

U upotrebi su takođe i automatske pipete koje su na gornjem kraju sastavljene sa dva otpora, a na donjem kraju su izvučene u cev gde se stavljaju sterilni nastavci od plastike. Funkcionišu tako što se taster pritisne, dok se ne oseti prvi otpor, a onda otpusti (tada je uzeta željena količina tečnosti). Tečnost se premešta na željeno mesto pritiskom na taster, dok se ne oseti drugi otpor.


Sponzorisano:

Slične definicije