Šta je to persona, a šta personofikacija?

Persona

Persona je termin latinskog porekla sa značenjem – ličnost, osoba, ljudsko biće sa sposobnošću  razumnog delovanja, svako lice koje ima sposobnost da stiče prava i prima obaveze, pravno lice (persona juris, lat.). Čuveni švajcarski psihijatar Karl Gustav Jung, koji se smatra ocem tzv. analitičke psihologije, izraz “persona” je koristio za označavanje površinskog sloja ličnosti čoveka, masku – fasadu koja je barijera između ličnosti i socijalnog okruženja u kome ona živi. Drugim rečima, Jung je smatrao da svaki pojedinac ima personu (masku), koja štiti njegovu pravu ličnost od spoljnjeg sveta.

„Persona non grata“- nepoželjna osoba, je izraz odomaćen u diplomatiji gde se koristi za označavanje, neprihvatljivog, nepoželjnog diplomate“, iz razloga koji mogu biti krajnje različiti. Insitut „Persona non grata“ pravno je definisan Bečkom konvencijom o diplomatskim odnosima, gde je, odredbom člana 9. propisano da država prijema može „u svakom trenutku, bez obaveze da obrazloži svoju odluku“, da proglasi, bilo kog člana diplomatskog kora za nepoželjnu osobu, odnosno dodeli joj status – „persona non grata“. Najčešće se takve diplomate tj. diplomatsko osoblje, nakon toga, opozivaju – vraćaju u državu porekla. Ukoliko se, pak, ne desi opziv, država prijema, u svakom slučaju, „može da odbije da prizna datu osobu za člana misije“. Ovaj institut se, u praksi, najčešće koristi za izbacivanje diplomatskog osoblja optuženog ili osumnjičenog za špijunažu, ali i kao simbolični pokazatelj nezadovoljstva aktuelnom politikom ili pojedinim, političkim, potezima domicilne države diplomatskog predstavnika. Tako su se uzajamna izbacivanja često koristila, kao instrument razračunavanja između zemalja Istočnog i Zapadnog bloka, tokom Hladnog rata, danas se to dešava u odnosima između svetskih sila, Rusije i Sjedinjenih Američkih Država, pre svih, zatim između Sjedinjenih Američkih Država i pojedinih država Latinske Amerike, pojedinih zemalja Evropske unije – sličnih primera ima mnogo, s’ obzirom da malo koja država, u svojoj istoriji, nije posegla za ovim instrumentom. Svakako jedan od najčuvenijih primera proglašavanja  nekog za „persona non grata“ je slučaj kada je ovaj status dodeljen ex generalnom sekretaru Ujedinjenih nacija, austrijskom diplomati, Kurtu Valdhajmu – zbog optužbe da je znao za postojanje nacističkih zločina, tokom Drugog svetskog rata (u kome je učestvovao, u redovima austrijske vojske). Valdhajm je ovaj status dobio od više evropskih država i Sjedinjenih Američkih Država.

U metaforičnom smislu, reći za nekog da je „persona non grata“ znači isključivanje istog iz neke grupe, za koju on, figurativno, više ne postoji.

Personifikacija

Personifikacija je stilska figura u kojoj se predmetima, biljkama, životinjama i prirodnim pojavama dodeljuju ljudske osobine. Sam naziv potiče od latinskih reči persona, što u prevodu znači – ličnost, osoba i reči facare, što u prevodu znači – načiniti nešto ljudskim bićem. Personifikacija se često koristi u književnosti, bez obzira o kojoj književnoj formi je reč, na primer – “pučina plava spava“, „drumovi će poželet Turaka“, „drvo je obuklo zeleni sako“, „olovne i teške snove snivaju oblaci nad tamnim gorskim stranama“, „plaža ga zove da pođe“, „mesec pođe uz Moravu“ itd.), ali se koristi i u svakodnevnom životu – u redovnoj komunikaciji i konverzaciji među ljudima, kao i medijima, svih vrsta.

Personifikacija je nastala spajanjem stilskih figura. prozopopeje i antropomorfizacije. Prozopopeja je stilska figura koja se koristila pri obraćanju nekom auditorijumu, tako da se govornik odnosi prema publici kao prema nekome ko nije nužno prisutan. Antropomorfizacija podrazumeva davanje ljudskih osobina drugim živim bićima, predmetima i pojavama, koji, inače, ne poseduju te i takve osobine. Ova stilska figura koristila se još u antičkoj književnosti, kada su bogovima pripisivane ljudske osobine.


Sponzorisano:

Slične definicije