Permisivnost je pojam latinskog porekla, nastao od latinske reči permissio, koja u bukvalnom prevodu znači – dopuštanje, odobrenje, dozvola. Sam pojam permisivnosti podrazumeva svojevrsnu popustljivost.
Za osobu koja je permisivna ponekad se kaže da je i liberalna, iz razloga što prihvata iznošenje stavova, vrednosti i uverenja koji se razlikuju, odnosno koji su drugačiji. Takođe, za permisivnu osobu se može reći i da je konformista, iz razloga što permisivna osoba prihvata mišljenje drugih i u slučaju kada se ne podudara sa njenim i u tome ima kritički pristup, ali ne pada pod pritisak tuđih mišljenja, niti prihvata prilagođavanje tuđim stavovima.
Psihologija permisivnost objašnjava kao crtu ličnosti koja je ispoljena u tolerantnom odnosu prema mišljenjima i postupcima drugih ljudi, a pritom dozvoljava celokupnu slobodu izražavanja i ponašanja neke druge osobe i njenih uverenja i stavova.
Pedagogija u svom sastavu sadrži i poseban metod u vaspitavanju dece, koji se naziva – permisivna metoda. Permisivna metoda predstavlja način vaspitavanja dece i ona se temelji na moralnom relativizmu, a da pritom rasuđivanje o tome šta je dobro a šta ne, zavisi isključivo od pojedinaca, bez obzira na to koliko je on star.
Ovoj metodi se na oštar način suprostavlja i kritikuje je, Paul Vitz, koji tvrdi da ona vodi širenju egoizma kod ličnosti. Osnova ovog metoda leži u činjenici da je način na koji roditelji vaspitavaju svoju decu veoma važan, jer se u samom procesu vaspitavanja oblikuje ličnost deteta sa kojom će se nositi kao stariji.
Psiholog dr Dajana Baumrind je krajem ’60-ih godina prošlog veka, u ovom smislu identifikovala tri vaspitna stila kod dece:
- permisivni vaspitni stil,
- autoritativni vaspitni stil i
- autoritarni vaspitni stil.
Permisivni vaspitni stil se još naziva i „popustljivi stil“ i u njemu je reč o roditelju koji sa detetom uspostavlja drugarski odnos i uglavnom mu sve dozvoljava. Roditelj u ovom slučaju nije u stanju da detetu bilo šta zabrani, a time i gubi svoj autoritet.
U tu grupu roditelja spadaju oni koji detetu pružaju svu ljubav, ali kada se nađu u situaciji kada treba da nešto zabrane, oni tada postaju nemoćni. Pritom, oni imaju veliko osećanje krivice u situacijama kada detetu treba nešto da zabrane ili odbiju neku detetovu želju.
