Perihel je pojam grčkog porekla, nastao od dve grčke reči – peri, što u prevodu znači – blizina i helios, što znači – Sunce. Sam pojam se definiše i predstavlja tačku u kojoj je planeta najbliža Suncu, odnosno položaj neke planete ili bilo kog Sunčevog pratioca, kao što su komete, planetoidi itd. Tako se među poznavaocima astronomije često može čuti – “da je neka kometa spržena malo pre dolaska u Perihelion.” Suprotno od perihela je afel. Afel je takođe termin grčkog porekla nastao od grčkih reči – apo (“od”) i helios (“Sunce”). Afel predstavlja tačku u kojoj je planeta najudaljenija Suncu.
Ovaj pojam se koristi u astronomiji, a i u astrologiji, gde predstavlja položaj određene planete kada se u toku svog kretanja najviše približi Suncu, a to podrazumeva i pojas u kome su temperature veoma visoke. Svake godine, Zemlja prolazi kroz perihel početkom januara i u tom period je udaljen od Sunca tačno 147 miliona km, dok je srednja vrednost udaljenosti Zemlje od Sunca 149,6 miliona km. Zemlja je najbliža Suncu kada je temperature na severnoj polulopti najniža u godini dana, što dokazuje da godišnjim dobima ne diktira blizina Sunca, već nagnutost Zemljine ose prema Suncu.
Vreme koje je potrebno svetlosti Sunca da stigne do Zemlje je sledeće:
- perihel – 8 minuta i 20 sekundi,
- srednja udaljenost – 8 minuta i 20 sekundi i
- afel – 8 minuta i 27 sekundi.
Udaljenost perihela planeta iznosi u brojkama: planeta Merkur (46 001 009 km), planeta Venera (107 476 170 km), planeta Mars (206 655 215 km), planeta Jupiter (740 679 835 km), planeta Saturn (1 349 823 615 km), planeta Uran (2 734 998 229 km), planeta Neptun (4 459 753 056 km), a od patuljastih planeta perihel iznosi – Ceres (380 951 528 km), Pluton (4 436 756 954 km), Makemake (5 671 928 586 km), Haumea (5 157 623 774 km) i Eris (5 765 732 799 km).
