Percepcija

Percepcija je pojam latinskog porekla, nastao od latinske reči perceptio, što znači – primanje, opažanje. Sinonim percepciji je opažanje. Percepcija predstavlja jednu od osnovnih kognitivnih funkcija. Percepcija je složen i aktivan proces traženja, primanja, obrade, odabiranja, organizovanja i tumačenja raznih draži koje deluju na nervni sistem i čula organizma.

Organizam na osnovu percepcije neposredno upoznaje relevantne osobine pojava i predmeta u stvarnosti. Percepcija uključuje povezivanje podataka čula sa ranijim iskustvima, njihove podele po kategorijama i pridavanje značenja i samim tim ne predstavlja prost oi pasivno odražavanje stvarnosti. Percepcija, takođe podrazumeva i proces sticanja, selekcije, organizacije i interpretacije senzorijalnih podataka koje su izazvane čulnim nadražajima. Suprotan pojmu percepcije je – apercepcija.

Na osnovu toga, što percepcija predstavlja saznanje spoljašnje sredine posredstvom čula, elementi tog saznanja su – osećaj (oset) i opažaj. Osećaj je prost čulni podatak koja se odnosi samo na jednu osobinu predmeta, a opažaj je znanje o pomenutim čulnim podacima koje se odnosi na predmet u celosti.

Jednostavno govoreći, percepcija omogućava čoveku da, na primer, razne mrlje boje vidi kao određeni predmet, da veliki broj zvukova čuje kao govor, da kombinaciju slatkog i gorkog oseti kao određeno jelo i slično. U osnovne osećaje tj. čula spadaju – vid, sluh, njuh, ukus i dodir. Međutim, čovek ima mogućnost i sposobnost da doživi i osećaje hladnoće, toplote, bola, ravnoteže, položaja i kretanja tela.

Osnovu percepcije predstavlja organizacija podataka iz osećaja i takvim procesima se bavi grana nauke, koja se zove – geštaltizam. Ljudski mozak, mnoštvo objekata deli u grupe, po raznim načelima. U najpoznatija načela spadaju: načelo bliskosti, načelo sličnosti i načelo zatvaranja. Načelo bliskosti podrazumeva da će objekti koji su bliži biti u jednoj grupi. Načelo sličnosti podrazumeva da će slični objekti stvoriti jednu grupu. Načeo zatvaranja podrazumeva da će mozak automatski zatvoriti tzv. “rupe”, da bi percipirao poznati oblik.

U lingvistici se pojam percepcije vezuje za proces primanja i dekodiranja govora. U tom slučaju, slušalac prima glasovne signale i kao povratnu reakciju koristi glasovne oblike svog jezika. U suprotnom, slušalac ne bi mogao da tumači ono što je čuo. U pravnoj nauci se pojam percepcije definiše kao naplaćivanje ili primanje prihoda, novca i slično.