Pedigre je pojam francuskog porekla, proistekao od francuske reči pid de grue, što u bukvalnom prevodu znači – stopalo ždrala (velike ptice), iz razloga što linije koje idu od roditelja, pa sve do potomaka izgledaju kao noge i stopala ždrala.
U kolokvijalnom govoru, ovaj izraz se koristi i predstavlja poreklo životinje koja ima dobru rasu, u šta se uključuje rodoslov, stablo rodoslova i čitava loza. Ovaj termin se najčešće upotrebljava i vezuje za pse, mada i za konje namenjenih za trke, dok se u Engleskom jeziku upotrebljava i kada se govori o poreklu pojedinih biljaka.
Pri samoj kupovini psa, najbitniju stavku čini upravo – pedigre. Pedigre dobijaju vlasnici i predstavlja ispravu, pri kupovini psa. U njemu je navedeno sve što dokazuje da je, pre svega, pas čistokrvne rase. U slučaju da će pas biti samo kućni ljubimac, pedigre u tom slučaju ne igra neku bitnu ulogu, sem toga da potvrđuje da pas nema neke nasledne mane. Pedigre ima vodeću ulogu ukoliko se pas priprema za Kinološke izložbe ili priplod. U slučaju da se rodovnikom (pedigreom), utvrdi da pas ima neke od naslednih mana, on se automatski isključuje iz daljeg priploda. Odgajivač pasa izvršava prijavu parenja i legla, gde i mužjak i ženka moraju imati pedigre, i samo tako može dobiti pedigre za štenad od nadležnog Kinološkog saveza. Pedigre sadrži – ime psa, datum rođenja (štenjenja), oznake, ime odgajivača i ime budućeg vlasnika. Obavezan deo pedigrea je i indentifikacioni broj (danas je to mikročip, a ranije je bio tetovirani broj). Ime psa daje odgajivač, pri čemu u jednom leglu, sva štenad moraju imati isto početno ime. U pedigre se unose i učestvovanja na izložbama, kao i ocene koje je pas dobio. Kada je reč o parenju pasa sa pedigreom, moraju se poštovati posebni propisi, koje je odredio Kinološki savez, određene države. Parenje se dozvoljava ženkama starijim od 14 meseci i mužjacima sa napunjenih 18 meseci života. Ženke je dozvoljeno pariti do osme godine života, a u toku jedne godine, smeju imati samo jedno leglo. Prijava legla se vrši najviše tri meseca od štenjenja, koja se overava od strane određenog Kinološkog društva, koje potvrđuje verodostojnost upisanih podataka. Međunarodni kinološki savezi imaju tačno određene standarde koji su vezani za rasu pasa, pri čemu bi budući vlasnici trebali biti upoznati. Takođe, zabranjuje se parenje pasa koji su u srodstvu, jer to dovodi do degeracionih promena na potomcima. Takva legla se ne priznaju, a samim tim nemaju pravo ni na posedovanje pedigra. Osnovna svrha pedigrea je da potvrdi da je pas pripadnik određene rase čistokrvnih pasa.
Gajenje čistokrvnih pasa se praktikuje još od davnina (Egipat, Kina, Babilon, Rim, Grčka itd.). Na intezivnijem stvaranju novih rasa krenulo se krajem XVIII veka. Prvi Kinološki savezi su osnovani u Engleskoj, pri čemu se kasnije šire po čitavoj Evropi i svetu. Sedište Međunarodnog kinološkog saveza (Federation Cynologique International – FCI) je u Belgiji.
Prema podeli ovog saveza, psi su podeljeni u deset grupa i to:
- pastirski i psi ovčari,
- pinčevi i šnauceri,
- terijeri,
- jazavičari,
- špic tip i primitivni tip pasa,
- goniči,
- ptičari,
- retriveri i psi za vodu,
- psi za pratnju i razonodu i
- hrtovi.
