Parapsihologija je pseudonauka. To je pojam proistekao iz starogrčkog jezika i obuhvata područje izvan medicinsko – psihološke nauke. Parapsihologija ima za cilj da proučava neistražene delove ljudskog uma. Takođe, parapsihologija se sastoji i od neistraženih fenomena, među kojima su i – telekineza, telepatija, empatija, manipulacija energije, hipnoza, hiromantija, proricanje, vidovitost, spiritizam, okultizam, astrologija, bioenergija i slično. Nauka je ne priznaje jer parapsihologija nije u stanju da proizvede dokaze.
Pojave parapsihologije se dele u dve osnovne grupe:
- ekstrasenzorna opažanja (ESP) u obliku prenosa misli (tzv. telepatije) i vidovitost (proricanje budućnosti) i
- fenomeni psihokineze (pokretanje predmeta pomoću sopstvene duševne energije).
U parapsihologiju, kao što je pomenuto, spada i hipnoza, koja se koristi slično i sa istim ciljem kao i anestezija u medicini, takođe u i svrsi psihoterapije.
Za prvog parapsihologa, smatra se lidijski kralj Krez, koji je 550. godine pre nove ere iskušao sedam tadašnjih proročišta, i tražio od njih da predvide šta će se desiti na tačno određeni dan. Smatra se da je samo proročište u Delfima, u Grčkoj ispunilo ovaj zahtev.
Međutim, prava parapsihologija i njene pojave nastale su pojavom spiritizma, polovinom XIX veka, tačnije 31. marta 1848. godine u Njujorku (Hydesville). Tačnije, izvesnu porodicu Fox su jedne noći probudili čudni udarci, kojima se sticao utisak kao da izlaze iz zidova sobe, u kojima su spavale njihove ćerke Kejt i Margaret. Gospodin i gospođa Fox su posle toga, došli do zaključka i bili ubeđeni da je njihovu kuću zaposeo duh. Njihove ćerke, Kejt i Margaret su na osnovu pomenutog događaja i bez potvrđenih činjenica počele da se bave prizivanje duhova po narudžbini, i krenule na “turneju” po čitavoj Americi, čime su sticale bogatstvo. Ovim su se bavile sve do 1888. godine, kada je Margaret priznala da je njihovo prizivanje duhova čista prevara.
Krajem XIX veka u Londonu je nastalo Društvo za psihičko istraživanje (Society For Psychical Research), a sa druge strane se pojavio poznati engleski fizičar William Crookes, koji je tvrdio da su sposobnosti pojedinih vezane za parapsihologiju istinite i tačne. Tridesetih godina pažnja je bila usmerena na eksperimente sa ljudima, koji su bili obdareni telepatijom, predviđanjem i vidovitošću. Za ovu pojavu je Joseph Rhine odredio termin – “ekstra čulna percepcija ESP”, i statistiku je uveo kao metodu za objektivno ocenjivanje rezultata testa.
Što se psihokineze tiče, jedan od najpoznatijih psihokinetičkih efekata bio je prožimanje materije. 1998. godine, Silvio Mayer iz Švajcarske je tvrdio da je snagom svojih misli spojio dva kvadrata, pri čemu je jedan bio od papira, a drugi od aluminijuma.
Do današnjeg dana, parapsihologija nije priznata kao nauka i ne spada u grane psihologije, ali sve više ima literature, tzv. lečenja, i sličnih primena (hipnoza, prizivanje duhova i slično), među pojedinim stanovništvom, koji i dalje stoje iza toga da su sve pomenute pojave istinite i tačne, i da u osnovi postoje.
