Oportunizam i oportunista

Oportunizam je termin latinskog porekla, nastao od latinske reči opportunus, što u prevodu znači – povoljno, odgovarajuće i sl. Predstavnici oportunizma se nazivaju oportunisti i mogu se sresti u skoro svim životnim i društvenim sferama, ali su najbrojniji u političkom životu.

Generalno, oportunizam u sebi sadrži mnoga tumačenja, a između ostali i sledeća:

  • iskorišćavanje povoljnih prilika i situacija, sve radi postizanja sopstvenih ciljeva i
  • izbegavanje da se reše krupni društveni problemi, radi čuvanja svog statusa i svojih privilegija, odnosno ličnog komfora.

Oportunizam se poistovećuje i sa komformizmom, jer oba pojma se vode frazom – “iskoristiti priliku”, što znači iskoristiti situaciju u svoju korist, a pri tom da se ne obraća pažnja na moralne principe.

Oportunista je svaka osoba koja koristi priliku da ostvari svoje sopstvene interese i ciljeve, ne obazirući se na načela opšteg morala i opšti interes, i to sve sa ciljem da dosegne do vlasti, odnosno do vrha određene političke lestvice. Oportunista sam donosi odluke, ne mareći za tuđa mišljenja i često svoje stavove menja. Oni su površni u svojim izjavama, a same izjave su uglavnom bezvredne i nepouzdane. Njima je osnovni cilj materijalizam, te teže da se na sve moguće načine domognu simpatijama okoline, kako bi sve išlo u njihovu korist, počevši od mišljenja da su oni dobri i čestiti ljudi, da im treba verovati, da znaju šta govore, da su velikodušni, da ništa ne rade samo za svoju korist, već i za dobro naroda itd. Oportunistu karakteriše i osobina tzv. ulizice i on, generalno gledano, nema pozitivnu stranu karaktera, te kad tad bude u situaciji ismevanja okoline i doživljava sopstveni krah. Oportuno ponašanje pojedinca nije uvek u skladu sa vlastitim principima, ali sa druge strane je “korisno” za korišćenje prednosti, naročito u političkom smislu.

Oportunizam u radničkom pokretu predstavljao je tzv. sporazum i svođenje klasne borbe na borbu koje se tiču pojedinačni ciljevi, a sve u okvirima buržoaske zakonitosti, odnosno zanemarivanja osnovnih ciljeva klasne borbe. U situacijama revolucija, oportunizam se izjednačavao sa izdajom.