Nimfa je pojam grčkog porekla, nastala od grčke reči numphe, što označava – mladu devojku, devojku pod velom (mladu) ili ružin pupoljak. U grčkoj mitologiji, gde je pojam nimfi najzastupljeniji i za koju se i vezuju, predstavljale su pripadnice ženskog božanstva (duhova prirode). One se povezuju sa plodnošću, vodom i prirodom (npr. rastom drveća). Nimfe dugo žive, čak i do 100 000 godina, a neke su postale i besmrtne. Krase ih prelepo mlado lice i lepo oblikovano telo. Bile su prijateljice bogova (Artemida), ljubavnice bogova (Apolon, Zevs, Posejdon), kao i smrtnika, kao što su bili – Sizif, Minoj, Odisej i drugi.
Nimfe su u Italiji predstavljale domaća božanstva i vezivale su se za vodu i potoke (tzv. Limfe), i bile su vrlo slične grčkim nimfama. Na slovenskim područjima, nimfe su se poistovećivale sa vilama (vile brodarice i nereide), kao što je slučaj i za naše prostore, gde se i do danas prepričavaju legende o vilama i njihovim igrama, u kojima „ne bi smeo niko da ih prekine“.
Nimfe su se u grčkoj mitologiji delile, prema kriterijumu područja koje su nastanjivale, tako da su postojale tri vrste nimfi: zemaljske, vodene i ostale nimfe.
U zemaljske nimfe su spadale sledeće:
- Alseide – smatraju se za zaštitnice dolina,
- Aulonijade – smatraju se za zaštitnice pašnjaka,
- Drijade – smatraju se za zaštitinice šuma. Za njih je jedinstveno to što su besmrtne, za razliku od mnogih drugih nimfi. Zabava im je bila lov, bile su prijateljice boginje lova Artemide (Dijane), koja se i sama nazivala „boginjom nimfi“,
- Hamadrijade (hrast) – smatrale su se za nimfe hrastovog drveta, u kome su živele i važile su za veoma moćne, kada se naljute. Postoji legenda koja opisuje priču o pohodu na zlatno runo, kada je jedna Hamadrijada kaznila sina čoveka koji je posekao njen hrast i ukrao zlatno runo posvećeno bogu Zevsu,
- Melijade (jasen) – smatrale su se nimfama jasenovog drveta, i bile su ćerke boginje Gee i Uranove krvi,
- Jemakide – smatrale su se zaštitnicama livada,
- Oreade – smatrale su se zaštitnicama pećina i livada,
- Napeje – smatrale su se zaštitnicama planinskih uvala,
- Epimelijade – smatrale su se zaštitnicama ovaca,
- Hesperide – one su bile čuvarke drveta sa zlatnom jabukom, njihov otac je bio bog Večernje zvezde – Hesper, i zbog toga njihovo ime ima značenje – „Kćeri Večernje zvezde“. Ovih nimfi je bilo sedam: Aeglija (Aegle), Aretuza (Arethousa), Eriteja (Erytheia), Hespera (Hespera), Hesperija (Hespereia), Hesperuza (Hesperusa) i Hestija (Hestia). Ostala je nedoumica oko toga, ko su im bili roditelji: Ereb i Niksa, Forcije i Keto ili Temida i Zevs. Vrt sa drvećem sa zlatnim jabukama se nalazio u mestu Atlas, i to je bio venčani poklon boginje Geje svojoj unuci Heri, na osnovu čega je i sam vrt njoj bio posvećen.
U vodene nimfe su spadale sledeće:
- Okeanide – one su bile ćerke boga mora titana Okeana i titanke Tetije. Bilo ih je oko 3000, i sve one su bile nimfe okeana. Najstarija je bila Stiks, koja se vodila za jedinu boginju reke u svetu gde je bilo najviše muških bogova reka. Boginje mora su bile Doris i Amfritrita, a ostalih je bilo dosta – Pita (Peitho), Admeta (Admete), Janta (Ianthe), Elektra (Electra), Primna (Prymno), Uranija (Urania), Hipija (Hippo), Klimena (Clymene), Rodija (Rhodea), Kalirhoja (Callirrhoe), Zeusa (Zeuxo), Klitija (Clytie), Idija (Idyia), Pasotoja (Pasothoe), Galaksaura (Galaxaura), Diona (Dione), Melobosisa (Melobosis), Toja (Thoe), Polidora (Poldora), Kerkeja (Cerceis), Pluta (Pluto), Perseja (Perseis), Janeira (Ianeira), Akasta (Acaste), Ksantija (Xanthe), Patraeja (Patraea), Evropa (Europa), Metida (Metis), Eurinoma (Eurynoma), Telesta (Telesto), Hriseja (Chryseis), Azija (Asia), Kalipso (Calypso), Tiha (Tyche), Amfiroja (Amphirho) itd.
- Nereide – one su bile ćerke Nereja i nimfe Doris, bilo ih je oko 50 i predstavljale su nimfe mora. Postoji legenda koja kaže, da dok su Nereide igrale i plesale na osrtvu Naksos, Posejdon je oteo jednu od njih (Amfitritu) i uzeo je za ženu,
- Najade – ne su se smatrale nimfama reka i jezera, bile su dugog veka, ali ne i besmrtne. Postojalo je pet vrsta najada: Krineje (izvori i fontane), Limnade (jezera), Pegeje (potoci), Potameide (reke) i Elionome (močvare),
- Plejade – one su bile ćerke Okeanide Plejone i Atlasa, dvorile su boginju Artemidau, zajedno sa polusestrama Hijadama. Bilo ih je sedam (Maja, Alkiona, Elektra, Kelena, Tajgeta, Asteropa i Meropa), i sve one su postavljene kao sazvežđe na nebu
U ostale nimfe su spadale sledeće:
- Korikijske nimfe – bile su sa planine Parnas i ćerke Pjesta i Aplonovih pratilja,
- Muze
- Lampade – one su bile pratilje Hekate, i smatrane su za nimfe podzemnog sveta,
- Sirene (Acheloides) – bile su ćerke rečnog boga Ahela i Muza, kao i pratilje Persefone. Legenda kaže da one nisu zaštitile Persefonu kada ju je oteo Had, te ih je Demetra pretvorila u bića sa telom nalik ptici i glavom žene. Svojom pesmom i igrom su zavodile i opčinjavale mornare koji su plovili, i utapale ih u more,
- Helijade – one su bile Faentonove sestre. Legenda kaže da, kada je Faeton poginuo vozeći Helijev auto, sestre su neprestano plakale i jecale puna četiri meseca. Iz tog razloga, bogovi su se sažalili na njih i pretvorili ih u topole, a njihove suze u ćilibar,
- Hijade – one su bile Hijove sestre, a ćerke Atlasa i Plejone. Tugujući za svojim bratom Hijom, bogovi su ih postavili na nebo kao zvezde, odnosno grupu zvezda,
- Lamusidijske nimfe – one su bile Lamusove ćerke i Dionisove dojilje, a legenda tvrdi da su poludele zbog Herine ljubomore
- Jonske nimfe – ove nimfe su lečile bolesti i zvale su se: Kalifeja (Calliphaeia), Sinalida (Synallasis), Pegeja (Pegaea) i Jasida (Iasis) i
- Menade – one su bile prtilje Dionisa i zvali su ih – „lude žene“.
Sama grčka mitologija, koja je čitava protkana mnogim legendama nastajala je pre svega sa temeljom grčkih božanstava, mitskih ličnosti, nadljudskih snaga kojima su se dodeljivale izuzetne moći. Sve ovo i dovodi do zaključka, da su i nimfe zauzele posebno mesto u grčkoj mitologiji, kako ih mnogi vide kao – prelepe žene, ali i u nekim slučajevima i „opasne“.
