Neandertalac i neandertalci

Neandertalac (Homo neanderthalensis, lat.) predstavlja vrstu pračoveka, a sam pojam je dobio naziv po dolini Neandertal, u okolini Dizeldorfa, u Nemačkoj. Naime, u toj dolini su pronađeni kosti ove vrste iz doba srednjeg Paleolita. Sam izraz je osmislio William King iz Irske, 1863. godine.

Neanedertalci pripadaju izumrloj vrsti praistorijskog čoveka (iz roda Homo), koja je imala srodnosti sa današnjom ljudskom vrstom (Homo sapiens). Oni potiču i živeli su pre 350 000 godina, većinom na kontinentu Evrope, delu jugozapadne Azije i na severu Arapskog poluostrva, sa tim što se najraniji fosili datiraju od pre oko 430 000 godina.

Neandertalci su izgleda bili snažniji od današnjeg izgleda čoveka. Iako su imali veći mozak, nisu bili inteligentni.

Vilice su im bile snažne, zubi veliki, lice sa oštrom bradom i niskim čelom. Prosečna visina im je bila od 160 – 165 cm. Boravili su i živeli u prednjim delovima pećina, a bili su i izuzetni lovci.

Od oružja su najčešće koristili kameno koplje i kremenu sekiru. Neandertalci se dele u tri grupe:

  • Preneandertalci – njihovi ostaci su nađeni na lokalitetima Sakopastore (Italija) i u Krapini (Hrvatska). Oni prethode zadnjem ledenom dobu Wurmu, pa se nazivaju i predwurmski neandertalci. Najmlađe kosti iz ove grupe stare su oko 30 000 godina. Najbolje očuvana lobanja ima izrazito iskošeno čelo i velike zube. Deo ostataka neandertalaca iz ove prve grupe čuva se u Zagrebu, u Hrvatskom prirodnjačkom muzeju, pod zaštitom UNESCO-a;
  • Presapiens – iz ove grupe je nađena lobanja u Štajnhajmu, kao i lobanja iz Skul V, iz Izraela. Živeli su u razdoblju pre oko 80 000 i 40 000 godina i
  • Klasični neandertalci – koji su imali sve karaketristike i izražene oblike neandertalaca, a oni su izumrli pre 30 000 godina.

Za neandertalce se zna da su živeli u okviru zajednice, tj. porodice, kao i to da su oni bili prvi koji su uveli kult sahranjivanja mrtvih uz ceremonije. Oni su u grobove stavljali cveće, hranu i oružje, pa se na osnovu toga zaključuje da su verovali u zagrobni život.

Smatra se da je više faktora doprinelo njihovim izumrevanju, a posebno se ističe susret sa anatomski modernim ljudima, koji su se sa neandertalcima takmičili za hranu, a vrlo verovatno i doneli razne bolesti na koje neandertalci nisu bili imuni.