Mitoman je termin grčkog porekla i u našem jeziku predstavlja osobu koja izmišlja razne priče i ide toliko daleko i da i sam poveruje u njih, i u sve izrečene laži. Kao što je rečeno, te priče su ustvari laži, a osoba koja ih iznosi – mitoman, toliko uživa u istim, da nesvesno, za njega te iste priče postaju – istina.
Mitomanija se u medicini definiše kao patološko laganje i predstavlja bolesnu sklonost određenih osoba da izmišljaju priče (na primer, o neverovatnim događajima i slično), a sve sa ciljem da sebe prikažu u najboljem svetlu.
Mitomanija se može sagledati kao normalna pojava samo kod dece u ranom uzrastu, dok se kod odraslih osoba ovaj poremećaj svrstava u oblik kliničke patologije, ne smatra se opravdanim i proističe najčešće iz sujete, egocentrizma, emocionalne nezrelosti, osećaja niže vrednosti, neobuzdane mašte i raznih drugih komleksa. Zbog svega navedenog, mitomanija spada u ozbiljnu klinički prepoznatu patologiju.
Osoba koja laže i svesna je toga, se po pravilu može lako prepoznati, time što najčešće izbegava pogled direktno u oči, ponekad se zacrveni u licu, ima određene i odabrane reči prilikom iznošenja laži, ponekad zamuckuje, ukoliko bude prekinuta i slično. Međutim, kod mitomana je iznošenje lažnih rečenica i celokupnog govora ubedljivo, bez ikakve doze sumnje da je u pitanju laž, verovatno zato što i sam mitoman poveruje u ono šta izgovara i pun je samopouzdanja.
Mitomanima, pak, nije namera da ikoga povrede ili nekakvo zlo nanesu, niti im je namera da imaju neku korist od nekoga. Njima je osnovni cilj da impresioniraju okolinu, kako bi bili voljeni, cenjeni i podržani od iste. Potrebno je istaći i to, da se mitomanima, ovaj poremećaj može okarakterisati i kao osobina sa kojom se nose i nisu je, u najvećoj meri, ni svesni. U svim svojim lažima, koje izgovaraju, mitomani stavljaju akcenat na svoje “Ja”, što može spasti i u egoizam. Njihove rečenice su uglavnom u prvom licu jednine, gde ističu sebe (na primer – “Ja sam uspeo” / “Ja sam to uradio” / “Da nije bilo mene” itd.). Mitomani idu toliko daleko u iznošenju svojih priča, da dolaze do toga da se gubi granica između istine i laži, a da toga nisu ni svesni.
