Minuskula je pojam latinskog porekla, nastao od latinske reči minusculus, koja u bukvalnom prevodu znači – omanji, a odnosi se na omanji oblik nečega. Na našim prostorima, pojam minuskule se odnosi na vrstu veoma malih slova, koja su se najviše upotrebljavala u latinskom i grčkom pismu. Suprotan pojmu minuskule je pojam majuskule.
Prisutni su različiti izvori koji objašnjavaju izgled minuskule. Naime, jedni izvori tvrde da su minuskule mala tiskana, kao i mala pisana slova, a drugi izvori tvrde da su to mala slova koja su se koristila u staro – rimskim kurzivnim pismima.
To su bila mala slova iskošena na desno i stiče se utisak kao da su pisana rukom.
Kurziv je kao pismo nastao u Italiji tokom XVI veka, te je od tada počeo zvanično i da se koristi kurzivni font.
U prvo minuskulno pismo spada grčki kurziv, a u minuskulna pisma spadaju se i tzv. nacionalna pisma, starija i mlađa kurijala, karolina, gotica, dok je humanistika nastala kombinovanjem minuskule i majuskule.
Karolinška minuskula je nastala za vreme karolinške renesanse, a u izvedenom obliku je zastupljena i u današnje vreme. Karolinška renesansa je nastala kao pokret u obrazovanju, književnosti uopšteno (u pesništvu i prozi), u pisanju knjiga itd. Taj period predstavlja početak vladavine Karolinga, koji su vladali od kraja VII veka. Karolinška minuskula je počela da se razvija na dvoru Karla Velikog I razvila se u novi oblik pisma koji je služio za pisanje knjiga, koje se usvojilo kao svakodnevno pismo. Slova Karoline su precizno definisana, širokog su oblika i strogo zahtevaju pridržavanje pismovnih linija. Reči su precizno odeljene razmakom, a podela reči na kraju reda se obeležava crticom. Karolinška minuskula (karolina) je nastala sa ciljem da se stvori jedinstveno pismo koje bi zamenilo različita slova i slova koja su bila teško razumljiva, a koja su bila u upotrebi do 9. veka.