Mazohista – definicija i značenje mazohiste

Reč “mazohizam” je nastala od prezimena austrijskog književnika Leopolda V. Sacher Masocha, na osnovu likova iz njegovih dela, koji su uživali u nanošenju boli sebi. Na primer, u noveli Venus in Pelziz 1870. godine, on opisuje mazohističke odnose prema ženama. Mazohizam generalno podrazumeva mučenje i nanošenje fizičkog i duševnog bola samom sebi. U medicini, mazohizam se definiše kao psihički poremećaj koji predstavlja osećanje zadovoljstva prilikom nanošenja fizičkog i duševnog bola samom sebi, i samim tim nije zdrav ni za pojedinca, ni za okolinu. Pojam mazohizma se prvi put pojavio 1886. godine od strane nemačkog psihijatra i specijaliste sudske medicine – Dr Richard von Kraff Ebinga. Mazohizam je suprotan sadizmu, pri čemu se mazohizam tumači kao poremećaj kod kojeg osoba uživa u mučenju, kako mentalnom, tako i fizičkom. Prema statistici sprovedenoj u Sjedinjenim Američkim Državama, godišnje se dogodi i do hiljadu nesreća, koje se završe smrtnim ishodom, gde su žrtve upravo mazohisti.

U klasifikacionom sistemu metalnih poremećaja, postojala je kategorija – „samoporažavajući poremećaj ličnosti“, koja je iz političkih razloga izbrisana iz klasifikacije, tako da se danas, u medicini, mazohizam vezuje samo za slučajeve seksualnih perverzija. Naime, grupa feministkinja je smatrala da će se porodično zlostavljanje tumačiti tako što će žene biti okrivljene za isto, čime je pomenuti pojam i izbrisan iz klasifikacije.

Osobu sklonu mazohizmu, nazivamo – mazohista. Mazohizam se manifestuje u različitim oblicima i ponekad je veoma teško prepoznati osobu obolelu od ovog poremećaja, jer mazohisti uglavnom pažljivo skrivaju svoje sklonosti. Mazohista se opisuje kao osoba koja nanosi bol i patnju samoj sebi, i predstavlja suprotnost od sadiste, osobe koja nanosi bol drugome, uživajući u tome. Kod mazohista postoji veliko prisustvo uticaja super ega, zbog kojeg mazohisti traže patnju i bol, misleći da će time „iskupiti“ svoje grehe, i na kraju biti zadovoljni. Oni podsvesno veruju da ne mogu biti zadovoljni, ukoliko pre toga ne budu bili kažnjeni nekom vrstom boli ili patnje. Njihov cilj je krajnje zadovoljstvo, ali na način da taj osećaj dobiju kroz patnju ili bol. Mazohista povređuje sebe tako što u sebi stvara osećaj razočarenja, misleći da ga okolina loše tretira, na osnovu čega odbija pomoć od okoline, postaje depresivan, sa stalnim osećajem krivice, i javlja mu se potreba sa samopovređivanjem.

Vilhelm Rajh se dugo godina bavio opisivanjem ljudskih karaktera. Između ostalog, i mazohista. Prema njegovom mišljenju, mazohisti u sebi nose kombinaciju sledećih osobina: – stalni osećaj patnje i potrebu da se žali na istu, – mučenje, kako sebe tako i drugih, – neobičnost u ponašanju, – tendenciju da povredi ili ponizi samog sebe, – strah od napuštanja i prekomernu potrebu za ljubavlju i potrebu za povredom kože svog tela. Takođe, Rajh tvrdi da se mazohista postaje još u najranijem detinjstvu, usled nerazumnog i konflitnog ponašanja roditelja prema svojoj deci. Čak su i pojedine sprovedene studije potvrdile da većina roditelja koja svoju decu kažnjavaju batinama i zlostavljanjem imaju skolonost ka kasnijem mazohističkom ponašanju. Nekoliko godina nakon Rajhovog tumačenja mazohiste, pojavilo se tumačenje psihoterapeuta Oto Kernberga, koji je mazohizam i depresiju tumačio kao veoma slične poremećaje i dao je definiciju depresivno – mazohističkih osoba. Prema njegovim tumačenjima, osnovne osobine ovakvih osoba su : – ovakve osobe su presavesne, nedostaje im smisao za humor, prema sebi su stroge i kada ne ispune svoja očekivanja, postaju depresivne, – preterano su zavisne od podrške i prihvatanja od strane drugih i – poseduju tendenciju da se osećaju depresivno, naročito u situacijama kada bi se trebale osećati besno.

Bez obzira što se zvanično mazohizam kao pojam ne pojavljuje u klasifikacionom sistemu mentalnih poremećaja, činjenica je da su takva ponašanja prisutna i danas u društvu, sa najvećim prisustvom u sferi seksualnih poremećaja.


Sponzorisano:

Slične definicije