Marža (margo, lat., marge, franc.) je termin u osnovi, latinskog porekla, a u prevodu, u bukvalnom smislu znači – ivica, rub, okrajak. Pomenuti termin se najviše upotrebljava u trgovini, ekonomiji, bankarstvu i sličnim delatnostima.
U finansijskom, tačnije – bankarskom poslovanju, kada je reč o berzi, marža podrazumeva razliku između dnevnog i emisionog kursa određene hartije od vrednosti ili razliku između kursa koji je najviši i kursa koji je najniži. Marža se tada odnosi na razliku između najviše i najniže cene ili između kupovne i prodajne cene. U bankarskom poslovanju se sreće termin – “kamatna marža” (spread, engl., zinsen spanweite, nem.), koja predstavlja razliku između aktivne tj. naplaćene i pasivne tj. plaćene kamate.
Bruto marža
Bruto marža (gross margin, engl., bruttomarge, nem.) predstavlja jedan od osnovnih finansijskih pokazatelja određenog poslovanja. Bruto marža pokazuje koliko se bruto dobiti ostvaruje na jednu jedinicu prihoda od poslovanja. Zasniva se na temelju odnosa vrednosti bruto dobitka, odnosno dobitka pre oporezivanja. Izražava se kao postotak (procenat) i predstavlja rentabilnost i profitabilnost samog prometa. Svako povećanje bruto marže se tumači kao povoljno kretanje kapitala, dok se smanjenje bruto marže tumači kao negativan ishod u poslovanju određene kompanije (preduzeća). Upravo to smanjenje bruto marže može biti jedan od indikatora poslovne krize kompanije (preduzeća).
Trgovačka marža
Osnovnu knjigovodstvenu ispravu, koja dokumentuje postupak formiranja prodajne cene robe, kao i evidenciju u magacin određene trgovinske kompanije predstavlja – kalkulacija. Ona, ustvari predstavlja spisak kalkulacija cena artikala, koji su nabavljeni od dobavljača. Kalkulacija cene artikla dovodi do prodajne cene artikla i vrši se po formuli:
- nabavna cena artikla + troškovi nabavke artikla + trgovačka marža + PDV % = prodajna cena artikla.
Kalkulacija se sastoji od sledećih podataka: datum kada se vrši kalkulacija, naziv dobavljača robe, delovodni broj kalkulacije, troškovi do i od graničnog prelaza, carinski kurs i srednji kurs (ukoliko se roba uvozi iz inostranstva), i spisak artikala, Pomenuti spisak artikala sadrži sledeće podatke: ime artikla, nabavna cena u stranoj ili domaćoj valuti (u zavisnosti odakle roba stiže), količina, nabavna vrednost (u domaćoj ili stranoj valuti), rabat (odobren od strane dobavljača), cena i vrednost posle rabata, preračunati troškovi po artiklu, carinska stopa, carina i akciza (ukoliko se roba nabavlja u inostranstvu), bruto nabavne cene (u domaćoj ili stranoj valuti), trgovačka marža, prodajna cena bez PDV – a, PDV, prodajna cena i prodajna vrednost.
Maržu uglavnom određuje država, a postoje slučajevi kada je određuje i pojedinac (vlasnik preduzeća), s’ tim što ona ne bi smela da bude u velikoj razlici od propisane. Ona se određuje na nabavnu vrednost robe i određuje se u intervalu, što znači da ima ograničeni karakter (na primer – država propiše da marža iznosi od 3 – 13 %). Postoje dva oblika marže, a to su:
- marža donje granice – ona štiti prodavca, kada preduzeće uzima bilo koju maržu u određenom intervalu, koristi se za robe široke potrošnje i određuje se na osnovu životnog standard i
- marža gornje granice – ona štiti kupca, a postoji da stvari i roba ne bi bile preskupe.
