Marva je pojam poljskog porekla, preuzeta je i prilagođena srpskom jeziku, a generalno označava – stoku. U srpskom jeziku se ovaj pojam ređe upotrebljava, a i u tom slučaju označava stoku koju narod gaji, mada se ponekad koristi i kada se o nekome govori u negativnom kontekstu, u figurativnom smislu.
Marva obuhvata sve one životinje koje ljudi uzgajaju sa ciljem svoje koristi i potreba, kao i u svrhu dobijanja prehrambenih proizvoda od iste, sirovina, a služe im i kao pratioci i pomoć za poljoprivredni rad na imanju.
Razlikuje se sitna i krupna marva. U sitnu marvu spadaju sitnije životinje (na primer, ovca ili koza), a krupnu marvu čine veće životinje (na primer, goveda, konji itd.). Najčešće se pod marvom podrazumevaju domaća goveda (meso, mleko), magarci (rad, meso, mleko), koze (meso, mleko), konji (rad, meso, mleko, hobi), mule (rad), svinje (meso, životinjska koža), ovce (vuna, životinjska koža, mleko, meso) itd.
Postoji i vrsta konja, nazvana Marvari konj (Marwari horse, engl.), tzv. Indijski konj. Ova vrsta konja je arapskog porekla, a u Indiju je prvi put stigla preko azijskih i muslimanskih osvajača. Njihova postojbina je pustinjsko kraljevstvo Marwar, ali veoma brzo se popularnost proširila i van granica kraljevstva.
Marvari konje su godinama uzgajali pripadnici ratničkog pustinjskog plemena Rejput, u jako teškim klimatskim uslovima. I pored toga, dobili su izuzetan rezultat sa jako izdržljivim konjima, koji su mogli dugo da izdrže bez hrane i vode. Karakteristično za ovu vrstu konja je da ima – srednju građu, eleganciju, snažna ramena, prsa I zadnje noge, zaobljene na vrhu uši prema unutrašnjoj strain koje se okreću za 180 stepeni, a pored toga imaju i izoštreno čulo sluha. Marvara ima raznih boja, ali u Indiji su najpopularniji oni sa belim belegom na nosu, čelu ili na donjem delu nogu. Visina im je oko 155 cm, a veoma dobro su se pokazali u lovu, dresurama i trkama.
Marva je takođe i ime jednog sela, koje se nalazi na jugu Mađarske (Marfa, mađ.), tačnije u Baranji.
