Pojam letargije (lethargia, gr.) potiče od grčke reči lethe, što znači zaborav.
Pored bukvalnog značenja, letargija u svakodnevnom govoru označava nemar (krajnju nemarnost), tromost, inerciju, idisponiranost, ravnodušnost, otupelost, nezainteresovanost na svet oko sebe, klonost duhom i utučenost.
Sinonima za letargiju i letargično ponašanje ima mnogo, a to su i bezvoljnost, beživotnost, tuga, jad, seta, melanholija, praznina, bol, potištnenost, flegmatičnost itd. Medicinski posmatrano, letargija obuhvata širi spektar značenja, i podrazumeva medicinsko stanje jake pospanosti (tzv. bolest spavanja), ponekad i simptom bolesti mozga, trovanje narkoticima, početni stupanj hipnoze itd.
Letargija u medicini
Letargija u medicini predstavlja fenomen praćen, pre svega, depresvnim stanjem, smanjenom motivacijom i apatijom. Letragija se u medicini poistovećuje i sa hroničnim umorom. Hronični umor je često bez ikakvog osnova, bez određenog napora, čak i posle dovoljne količine sna. Takođe, pomenuti letargičan umor je praćen i bolovima u glavi, kostima i mišićima.
Osnovni simptom bolesti hroničnog umora je letargija, u periodu od šest meseci, ponekad i duže (kada umor ne prestaje ni posle dovoljno sna). Letargične osobe se razlikuju jedna o druge, ali im je u suštini osnovni problem isti, zavisno od karakteristika njihovih ličnosti. Letargija može biti i nasleđena, sa genetskim predispozicijama, ali se javlja i u toku života, bez toga da je genetika u pitanju. Hronični umor se uglavnom javlja posle doživljenog stresa, nezadovoljstva, besposlenosti ili depresije.
Među simpotomima se mogu naći i naglo smanjenje krvnog pritiska, kao i nedostatak uobičajenih refleksa, anemija, gubitak apetita i pad imuniteta. Pored tih fizičkih simptoma, javljaju se i pad koncentracije, pogoršanje pamćenja i memorije, opšta nezainteresovanost i apatija. Letragija predstavlja i početni oblik hipnoze, ali može se javiti i kod povećanog broja elektrolita u organizmu, kod poremećaja nivoa glukoze u krvi i u mnogim drugim stanjima ljudskog organizma.
Letargičan san kod čoveka, kao patološki proces može trajati i do nekoliko meseci i svakako negativno utiče na celokupan ljudski organizam. Letargija ne zahteva hitnu hospitalizaciju, već najpre prisutnost porodice i njihovog nadzora, uz savete lekara. Letragija se u većini slučajeva prvo pokušava izlečiti prirodnim putem, iako većina pacijenata sa nevericom prihvata ovaj način izlečenja.
Na prvom mestu, kada se govori o prirodnom izlečenju je aktivacija celog organizma, što podrazumeva svakodnevne izlaske u društvo, šetnje i svež vazduh, komunikaciju sa ljudima i slično. Takođe, veoma je važno i poboljšati ishranu, unositi što više vitamina, redovno uzimati obroke, piti dosta vode i spavati najmanje 7 – 8 sati dnevno. Jako je važno većinu vremena provoditi u osvetljenom prostoru, nikako u mraku i tami, što doprinosi i većoj aktivaciji mozga.
Letargija se kao slučaj javlja i u veterini, najčešće kod pasa i mačaka. U slučajevima životinja, letargija se takođe manifestuje kroz stanje pospanosti, neaktivnosti i indeferntnosti u kome je usporena reakcija na zvuk, svetlo ili dodir. Letargija se vezuje sa mnoštvom simptoma koji se mogu povezati sa osnovnom bolešću i u većini slučajeva je prvi pokazatelj neke od bolesti. Ne mora biti alarmanta, ali može dovesti i do opasnih ishoda, ako se kod životinja primeti letargično ponašanje, a na vreme se ne reaguje. Nikako se ne sme ignorisati letargija koja traje duže od jednog dana, hitno se mora reagovati, a naročito u slučajevima kada letargično ponašanje kod životinja potraje.
