Kvisling – značenje i poreklo reči

Kvisling predstavlja termin koji je nastao po imenu norveškog političara i državnika, za vreme II svetskog rata – Vidkuna Kvislinga.

Ovaj termin se upotrebljava u svakodnevnom govoru, i u prenosnom značenju podrazumeva nelojalnu saradnju (u bilo kakvom smislu), koja donosi štetu nanetu sopstvenom narodu.

Kvisling, kao termin u ovakvom značenju, je prvi put upotrebljen u londonskom Daily Mail-u, posle čega ga je BBC program izreklamirao i na ostalim jezicima. Kvislinzi su obuhvatali i pro-osovinske organizacije ili pojedince, vojne ili paravojne formacije, političke stranke, od strane Sila Osovina okupiranih evropskih država za vreme II svetskog rata.

Vidkun Abraham Lauric Kvisling (Vidkun Abraham Lauritz Jonsson Quisling, norv.) je bio norveški državnik i političar, rođen u mestu Firesdal 18. jula 1887. godine, a umro nasilnom smrću u Oslu 24. oktobra 1945. godine. Svoju vojnu karijeru je započeo sa svojih 18 godina. Završio je Vojnu vazduhoplovnu školu (1905 – 1908), kao jedan od najboljih diplomaca svoje klase. U čin kapetana je imenovan 1917. godine. U periodu od 1922. – 1925. godine, učestvovao je u humanitarnim misijama u SSSR – u i Jermeniji. Kada se u Norvešku vratio iz Moskve, gde je bio službenik u norveškoj ambasadi, počeo je da se bavi politikom, podržavajući antikomuniste. Mesto ministra odbrane u kabinetu predsednika Agrarijana, vodio je od 1931. – 1933. godine, nakon čega je osnovao svoju stranku – Narodni savez, koju su intezivno pomagali nemački nacisti.

Kvisling je početkom II svetskog rata održao više sastanaka sa Hitlerom, težeći da ih uveri u neophodnost osvajanja Norveške. Taj cilj mu se ostvario i Nemačka je aprila 1940. godine izvršila invaziju na Norvešku, a već u maju iste godine, Norveška je kapitulirala. Priliku da se domogne vlasti, Kvisling je video odmah nakon nemačke invazije, sebe je proglasio premijerom i legalizovao je svoju političku stranku Narodni savez. Nemci, sve do 1942. godine nisu zvanično priznali njegov status norveškog premijera, sve dok to ne učini norveški kralja Hokon VII. Međutim, kralj je odbio da to učini, nakon čega su Nemci priznali Kvislingovu vladu.

Kvisling je težio da među norveški narod usadi nacističke principe, a organizovao je i istrebljivanje Jevreja i sprovodio terorističke metode protiv onih koji su bili lojalni norveškom kralju. Posle II svetskog rata, Kvisling je uhapšen, optužen zbog izdaje norveškog naroda i saradnje sa nemačkim okupatorom i osuđen na smrt streljanjem. Streljan je u zoru, 24. oktobra 1945. godine. Ime Vidkuna Kvislinga još iz tog vremena, predstavlja sinonim za izdaju vlastitog naroda i saradnju sa neprijateljima sopstvene države, ne samo na području Norveške, već širom sveta.

Ovaj termin je danas počeo da se poistovećuje i sa „fašizmom“, a za vreme poslednjeg rata u Bosni i Hercegovini, primer je korišćenje termina „kvislinška tvorevina“, koja je nastala od strane vlade u Sarajevu, a odnosila se na Autonomnu Republiku Zapadnu Bosnu i Fikreta Abdića. Među najčuvenije kvislinge u II svetskom ratu ubrajaju se sledeći: Vidkun Kvisling (Norveška), Filip Peten (Francuska), Ante Pavelić (Hrvatska), Dimitrije Ljotić (Srbija), Kosta Pećanac (Srbija), Sekula Drljević (Crna Gora), Milan Nedić (Srbija), Vang Đingvej (Kina), Stepan Bandera (Ukrajina), Mikola Lebed (Ukrajina) i Jozef Tiso (Slovačka).