Kvazimodo

Termin “kvazimodo” je sinonim za krajnje ružnu osobu, tzv. nakazu i rugobu. Sam termin je prihvaćen u društvu  na osnovu romana “Zvonar Bogorodičine crkve”, pisca Viktora Iga, u kome je glavni lik, upravo tajanstveni Kvazimodo.

Kvazimodo je u romanu bio zvonar – grbavac Bogorodičine crkve u Parizu (Crkve Notr – Dam). Radnja romana započinje 6. januara 1482. godine, u večeri kada narod slavi Bogojavljenje, kada se čuju zvona sa crkve i kada narod prisustvuje predstavi tzv. moralitetu na svečanosti, koju izvodi lik koji se zove Grengoar. U romanu se opisuje sujeveran narod oko crkve, a zvonar tj. Kvazimodo se opisuje kao grbav, ćorav, gluv i ćopav. Arhiđakon Klod Frolo, sveštenik crkve je bio Kvazimodov nadređeni. Upravo on ga je našao na ulici, u kolevci, kao tek rođenu bebu. Takvoj nakaznoj bebi je dao ime Kvazimodo, što znači – “otprilike”.

Kada je porastao, Kvazimodo je postao zvonar crkve, i sa istom je bio duhovno povezan. Po naređenju Kloda Frola, sveštenika i arhiđakona, Kvazimodo je pokušao da preotme prelepu romsku igračicu Esmeraldu. Tada, Grengoar sasvim slučajno uspeva da prevari otmičare, a spašava je oficir Febus. Kvazimodo je tada uhvaćen za otmicu i za kaznu je dobio batinjanje na stubu srama, na šta se Esmeralda sažaljeva. Ona se zaljubljuje u oficira koji ju je spasio – Febusa, međutim zbog spleta okolnosti se ne udaje za njega. Na jednom ljubavnom sastanku Esmeralde i Febusa, arhiđakon od svoje silne ljubomore, ranjava Febusa, a za to optužuje Esmeraldu. Ona priznaje sve šta se od nje tražilo, proglasili su je vešticom i osudili je na kaznu vešanjem. Noć pre izvršenja kazne, arhiđakon izjavljuje ljubav Esmeraldi, i obećava joj da će je spasti, samo ukoliko krene za njega, nakon čega ga ona proklinje i negira. Na sam dan izvršenja kazne, Esmeraldu spasava Kvazimodo i odvodi je u crkvu gde je krije, na šta arhiđakona obuzima veliki bes. Tada se Kvazimodo prvi put suprostavlja svešteniku, i braneći Esmeraldu, ubija ga. Nakon tog događaja, Kvazimodo i Esmeralda beže od vlasti, a završavaju i gube svoje živote u provaliji. Posle dugo godina, u toj istoj provaliji, gde su svoje živote izgubili Kvazimodo i Esmeralda, stajala su dva zagrljena kostura.

U psihijatriji se upotrebljava termin “Kvazimodov sindrom”, i on se susreće u opisivanju osoba, a predstavlja opasan poremećaj koji se plasira i manifestuje kroz opsesivne misli o izgledu obolele osobe (pacijenta). To su osobe koje umišljaju svoju “izobličenost” i ružnoću. Često se zatvaraju u sebe, izbegavaju pojave u javnosti, nemaju društveni život, izbegavaju fotografisanje, plašeći se da će okruženje primetiti njihove umišljene nedostatke.